Da završavamo polako. Najlakše je završiti već na početku, no, o tome u sledećem dvobroju. Kako bi se sve uklopilo sa mojim željama, stilom i idejama, ovo će biti pretposlednji tekst na ovom blogu. Kao i svaki put, ne mogu da ostavim uvod sa tek nekoliko reči, pa ćemo dodati još nekoliko da ga opravdamo. Ako treba, i još nekoliko rečenica. Ili samo jednu. A sad, ono po šta smo došli.
   
   Ili još nekoliko redova o opravdanosti bloga? Shvatio sam da mi ova stranica ipak predstavlja teret, iako sam pokušavao nekoliko puta da je oporavim i udahnem joj nov život. Neće, pa neće. Promena forme nije donela ništa dobro, pa ću pokušati sa suštinom, ali na nekom drugom mestu. Nego, o svemu tome u poslednjem tekstu. Naravno, ne bih da osuđujem moju blog stranicu, dosta se promenilo u međuvremenu. Ma koga lažem, vrlo malo zapravo. Sve je u glavi.
 
   Treći pasus. O čemu večeras pričamo? O preporukama. Po preporuci. Tema je vrlo prosta i vrlo zahvalna za pisanje, čini mi se. Svakako, mora se znati o čemu se piše, iako sam u to krenuo bez ikakve veze. Bogami, otupeo sam načisto, moje reči trenutno nemaju nikakvu oštrinu. Biće ovo pisanje radi pisanja, čisto da se namakne neki tekst. Na kraju ih mora biti 10. Sve se svodi na to. Žao mi je samo ove teme, zaslužuje nekog boljeg pisca i još bolji tekst.
 
   Potrudiću se da ne ispadnem kilav koliko mislim da sam trenutno. Onda ne vredi ni da se postavljaju pitanja, jer ionako neće biti više nikog da na njih odgovara. Evo zašto moram da menjam suštinu. Ne bloguje se ovako. Možda napravim i više od jedne blog stranice, pa ove lutajuće misli pretočim u dnevnik. Ne znam. Ne volim da ne znam, ali moram. Do daljnjeg. Čak sam po preporuci i počeo da blogujem. Aham, rečenica koja je prekinula tok misli, ali čiji je smisao na mestu.
 
   Što se tiče preporuka za filmove, najveća bi trebala da bude sajt IMDb. Svo znanje koje se skupljalo godina je sublimiranu u tu stranicu. Postoji čak i profesionalni deo, za koji naravno nikad nisam (niti ću, verovatno) uplaćivao novce. Svaki put kad pomislimo da je neki film dobar, IMDb nas saseče u korenu - ah, pa njegova ocena je manja od 7,0 - ne može. Prvi put kad sam video da neko drugi osim mene koristi baš taj zloslutni IMDb je bilo još pre 8 godina. Izađe novi film, a pre nego što izgubiš vreme na skidanje polumračnog snimka, proveriš na njemu da li to skidanje uopšte ima vajde.
 
   Ako IMDb prihvata, skidaj! Dobro, pre 8 godina se za skidanje filma odvajala cela noć, a ne kao sad. Zato nam možda taj sajt i ne vredi isto. Da, baš. Ljudi su izgleda izgubili moć samosvesnog rasuđivanja i kritike. S druge strane, vi nikako ne možete da pogledate film o kome nemate nikakvih informacija. Čak iako ga puste na televiziji, može se naći teletekst. Ako nema teleteksta, uvek u pomoć ide gugl, a onda već nezaobilazni IMDb, i to je to. Iznenađenjima više nema mesta.
 
   Kako ljudi onda da znaju koji je film dobar a koji ne, ukoliko već imaju preporuku, i to ne malu, nego u obliku ocene koja i te kako bode oči?! Važnije je valjda šta celi svet misli o filmu, nego moje rasuđivanje. To je kao placebo - ako film ima dobre ocene, gledanje će podsvesno biti ugodnije, ako su mu loše, ne daj Bože da nam uopšte padne na pamet da ga planiramo. U kontroli kvaliteta proizvoda postoji taj efekat kad se u redosledu posle nekoliko dobrih pojavi i loš. Šta se desi: ocenjivač ga podsvesno, povučen čulima,  ocenjuje kao dobrog, iako to ne bi uradio da je proizvod ocenio samostalno?!
 
   Zato je bitno i kada, s kim, gde, kako, ... Mnogim filmovima je tehnički prošao rok trajanja. Ne mislim naravno na suštu tehniku njegove izrade, jer mnogi nemi filmovi iz dvadesetih deluju modernije u svojim vizijama nego npr. svi ovi novi rimejkovi rimejkova. Rok trajanja je jako bitan. Bitna je poruka, bitna je i preporuka. Šteta što sam previše stegnut i nervozan da bih do kraja mogao da se opustim u zanimljivoj priči. Verovatno ću na nekom drugom mestu i na drugi način ponovo otvoriti ovu temu, pa će to sve ići drugačije. Imaću i ja svoj reboot.
 
   Osim IMDb-a, koga uzgred, ovde pomenuh makar 5 puta (ako ne i više, nisam brojao, ne brinite se), postoji i wikipedija. E sad, zaista ne znam koliko se drugi koriste njome, ali meni pomaže i više nego što mi treba. Još odavno sam pri uređivanju blog stranice postavio deset linkova ka stranicama koje najviše koristim pri odabiru filmova. Uglavnom, to su originalni sajtovi, dok na wikipedijinim pojašnjavanjima istih postoje praktičniji predlozi. Šta je pesnik hteo da kaže - lakše će te naći sve osvajače Oskara (Academy Awards) na wikipediji nego na originalnom sajtu Akademije. Sve to pod uslovom da neko želi da se upozna sa istim materijalom.
 
   Ja to svakako jesam uradio. I da budem konkretan, pošto sam bolesno sistematičan, uspeo sam da pogledam sve dobitnike tog istog Oskara. Naravno, za najbolji film. Za sve kategorije i sve pobednike mi treba malo više od mladosti, koju baš i ne mogu u potpunosti da gubim na preporuke ljudi i institucija sumnjivih pretenzija. Neću da ulazim u to da li je nagrada Oskara nameštena ili ne. Čak ni oni nisu najvažniji, ima toliko festivala i nagrada. Ali, zašto bi i oni bili bitni? Imam toliko pomoći, ali samo je jedan mozak.
 
   Iskoristite ga. Evo, uglaviću jedan polupasus kako bih se na miru oprostio od vas. Loše sam započeo, fino premostio, i kao uvek, očajno finiširao. Biće dana za megdana, i vremena za blogovanje. Neću da vam preporučujem ništa, ne verujem da bi ste me poslušali. Gledajte onda ono što vam srce, tj. IMDb kaže. Jer između glave i tela, medijator mora biti IMDb. Al' ga isprozivah. Laku noć.