Ili sa njima.

   Pre će biti da je s. S kao srećna nova godina sa sve malim slovima, srećan Božić, srećni praznici, ... Lagano, dan po dan, i praznično ludilo prolazi. Ostaje Božić, i ona famozna julijanska, pravoslavna, srpska i samo naša Nova godina. Inače, možda sam malo požurio s pisanjem, jer ta atmosfera još uvek traje, ali ću imati nekih obaveza, pa bi bio red da obavim što se obaviti mora. Dakle, pišem pod prisilom samog sebe. 

   Izgleda se najbolje izražavam kad mi tekstovi idu u paru, naime... E, ako sam i hteo da završim rečenicu, izgubio sam volju. Taman htedoh da napišem nešto pametno, kad mi izlete ono ozloglašeno "naime". Da li se primećuje kako ta jadna i toliko silovana reč iskače iz svakog drugog pasusa svih, ali bukvalno svih novina i bilo kakvih oblika informisanja? Šta se to dešava sa pismenošću naših intelektualaca, pa ne uspevaju da nađu nov način za mrešćenje svog znanja?!

   Opa, vidite kako može? Mrešćenje znanja. Gde sam ja ono stao? Pišem tekstove u paru. Dobro, to lako može da se proveri, imate kalendar sa strane. Silovanje reči "naime". Dobro, i to smo apsolvirali - inteligencija nam nije inteligentna. Praznici još uvek nisu prošli. Dobro, imam obaveza, a i mi smo narod poznat po plandovanju. Čestitke. Dobro, bilo ih je. Filmovi. Aham, pa njih nikad dosta. 

   Čemu služe praznici? Služe odmaranju, ukoliko to pohlepni demokratski vlastodršci dozvole a da se ne poklopi sa vikendom (i pod uslovom da vikend ne predstavlja samo nedeljno popodne). Moja uloga u društvu je još uvek nedefinisana, iako mogu mnogo toga da dam. Naravno, nemam gde, jer mi još samo malo fali da diplomiram, a i kad to budem uradio, sumnjam da ću ikome biti rod. Šta mi onda preostaje? Trčanje kad mu vreme jeste ili ležanje i gledanje filmova. 

   Pošto mi gledanje filmova nije više samo razonoda, nego sam odavno uključio mozak pa ga ubacio u treću brzinu (brže od toga nema smisla, kad vam kažem), ne mogu da tvrdim kako im je vreme samo u vreme praznika. Svakako, moram da izrazim žaljenje za svu radničku klasu koja je sprečena u ovakvom vidu intelektualnog uzdizanja. Rekoh već, privilegovan sam još koji mesec, dok ne uspem da se orodim sa nekim. Sve ima svoje.

    Ono što je bilo pre godinu dana, ostavićemo tamo. Internet to sve lepo beleži, i zato hvala njemu te sad imam nekoliko desetina tekstova iza svog imena. Iako sam ime sakrio. Bilo je lepo dok sam pisao onako pun poleta i oduševljenja, a možda je razlog bio taj što sam i imao razlog za to isto oduševljenje. Godina prođe, razlozi se zaboravljaju. Zašto smo ovde? Verujem da su mnogi lepo sačekali novu godinu, i da su im rezolucije drastičnije nego jednolični život koji vode?!

   Biće da sam prvi put ovako oštar prema svojim čitaocima. A, ionako se znamo - niste ovde bez razloga. A razlog je gubljenje vremena. Jedini razlog koji ne zaboravljamo dok nam vreme prolazi. Uvek nađemo razlog da izgubimo vreme. Čitamo i pišemo blogove. Blago nama. Gledamo filmove. Blago... E, pa ovde nema blaćenja. Ne dam! Šta smo novo naučili? Jesmo li uživali sa dragim nam osobama?  Jesmo li uživali uz filmove, dok je iza nas gorelo drvo u kaminu, napolju padao sneg, a mi pili vino, smejali se, pričali o dogodovštinama, pravili planove, ... ?

   Voleo bih da je makar sneg pao. Imao bih za šta da se hvatam. Ovako mogu samo da budem prost. Kako su lepe one praznične čestitke. Glupo je što ih više i ne štampaju. A ko ih pa i šalje?! Glupo je što je čarolija otišla. Na mojoj blog stranici imate link za jedan odličan filmski sajt (prigodnog i lako upamtljivog imena filmsite) koji je nekoliko dana pred katolički Božić napravio listu prazničnih kultnih filmova (ako praznični filmovi mogu biti kultni). Makar postoji kult prazničnih filmova, ako ništa drugo. Ima klasičnih, a ima i ovih modernih. Deda mrazevi, i tako to.

   Mislio sam da bi bila dobra ideja da tu listu nađete i ujedno pogledate neki film sa iste. Mada, verujem da ste mnoge sa odavno pogledali. Prošle godine, u poznatom mi nadahnuću, pisao sam nekoliko dana o poznatim prazničnim naslovima. Ove godine smo rekli da nećemo naslove. Opet, priznajem, uz sav stečeni sarkazam i mrzovolju tokom godina, nekad mi i nedostaju praznične atmosfere, uz poznati srpski kamin sa razglednica. Nekako sam u životnom procepu - nisam više dete, pa bilo glupo da se mator konj kao ja gura uz roditelje i tera ih da zajedno gledaju filmove.

   A u procepu sam jer nisam ni roditelj. Zamišljam sebe kako sa dečicom i ženom sedimo uz kamin, pijemo vino (svi osim dece), bla, bla... Huh, zamalo da me savlada patetika. I ta moja famozna nepostojeća žena nikako da zavoli vino i romantiku, inače bi odavno bila uz mene. Šta da radimo s praznicima? Da gledamo filmove? Pa, što da ne! Porodica je tu, umesto kamina može da nam posluži smederevac (pa čak izuzetno i radijator), vino u rinfuzi nije ni malo skupo, sneg ćemo da zamišljamo sa razglednica, a naše televizije će se pobrinuti za raznovrsni program i još bolju ponudu filmova.

   I šta onda više da tražimo? Ove godine je nova godina najbolja. Sledeća će već biti bolja, samo da izdržimo onih 360-tak dana bez euforije. Kao da je godina bog zna šta. Gledajte filmove. Ćao.