Film na dan

   Iako je nedelja, nedvosmislena asocijacija na prvi septembar nam je škola. U duhu starih dobrih vremena svi mi koji smo škole pozavršavali (osnovnu i srednju) možemo makar da krenemo sa nekim planovima. Leto je praktično prošlo (mada kalendar kaže nešto drugo), a svi ozbiljniji ljudi vraćaju se svojim obavezama. Mene doduše nije bilo četiri meseca, i da budem iskren, ne znam ni da li sam se vratio. Što se tiče filmova, oni su tu, naslov teksta je bio samo jeftin pokušaj da vas navuče na čitanje.

   Zašto sam otišao na produženi odmor od blogovanja? Uf, težak odgovor. Obaveze valjda. Malo ih je, ali mojoj savesti ne daju mira. Takođe sam se razočarao u sebe i svoje pisanje. Svi mi čeznemo za nekim lepšim vremenima kad smo mogli i ovo i ono... Eh, ja sam nekad umeo jako lepo da pišem. Onda sam prestao da čitam, pa se kao i svi danas bacio na kratke žurnalističke tekstove, koji osim brzih informacija ne nude ništa do zatupljivanja mozga.

   Naime, smučilo mi se besomučno silovanje reči "naime"! Naime, reč "naime" se koristi u svakoj trećoj rečenici, a čak ni oni "bolji" izveštači ne uspevaju da je ne iskoriste makar jednom. Naime, naše društvo je otišlo u ambis, a Srbija je postala bambilend. Bambilend sa malim b.

   Svakako da nije samo reč "naime" silovana do besvesti. "Svakako" je druga reč koja se ponavlja. Svakako i sigurno. Doduše, za "sigurno" su zaduženi sportisti, a svakako fudbaleri. Svakako da to nije moglo ni mene da zaobiđe, pa pošto više u rukama ne držim beletristiku, pao sam toliko nisko da u tim istim rukama može samo "ona stvar" da mi se nađe.

    Eto, ponavljam se i ja. Inače, filmove gledam istim intenzitetom, a kad me neko pita za hobi i slobodno vreme, odgovorim mu sa: "Moj hobi je gledanje filmova i proučavanje filmske istorije". Možda sam amater, ali sam veliki entuzijasta.

   Ako nekako uspem da se vratim blogovanju, pokušaću da skratim tekstove i pišem o nekim zanimljivostima, pa ako nekoga bilo šta od ovoga bude interesovalo, neka se slobodno javi u komentarima. Vidim da ima novih ljudi, a ni moji stari "obožavaoci" nisu nepozvani. Kako god, posle toliko vremena, zadovoljan sam i sa ovih nekoliko pasusa.

   Rekoh već, javljajte se svi vi iskreni ljubitelji i poznavaoci filma, biće mi zadovoljstvo.

Hohoho!

    Dok se većina vas već polako priprema za doček, a ljudi na istoku, sat za satom, već polako ulaze u Novu godinu, ja sam odlučio da ni danas ne ostanem bez teksta. Nemojte da se brinete, iako znam da ovo nećete ni da čitate, neću ni da vas davim puno. Ne mogu baš ni sebe da davim: ozbiljnost ostavljam za neki drugi put. I ovaj tekst će u tom svetlu da ostane znatno kraći od onih moji uobičajenih 1000 reči. I jedne slike.

   Ako je baš neko online i odluči da ovo pročita danas (dakle 31.12.) onda da mu kažem - prijatelju, beži odavde, idi ti lepo da se spremaš za noć. Kako kažu babe: "danas je ostavljen dan za veselje". Ili se to kaže za svadbena veselja? Nema veze, proslava je proslava. Pošto nisam odlučio još uvek gde ću i šta ću sa sobom, onda mogu i da dozvolim kratko odmaranje uz ono što sam u poslednje vreme jako zavoleo.

   Pisanje i rad na blogu. Na dočekivanje Nove godine nikako da se naviknem, možda zato što se događa jatko retko, na našu žalost samo jednom godišnje. Eh, da je više takvih dana. Da godina traje kraće. Eh, onda bismo se žalili na starost. Zamislite, dva puta se dočekuje Nova godina, a ovamo imamo od 70 do 150 godina. Suđeno nam ovako, ili su neki tako izabrali.

   Kako god okrenete, uvek nam neko drugi kroji sudbinu. Pa tako i našu radost. Tako i našu starost. Ne možemo ništa povodom toga, možemo samo da budemo srećni. Da se vratim na blog - ja sam tako svoju sreću pronašao uz filmove. Sve dok je ne budem pronašao uz neku devojku. Prva želja za 2013. je bačena u etar. Bože, u tvoje uši! Da li mi je onda bilo i previše filmova ove godine?

    Ne. I nije. Što ne znači da želje ne moraju da se ispunjavaju. Pre toga, moram da kažem, iako još uvek nije vreme za sumiranje rezultata, da sam jako zadovoljan svojim blogom. Doduše, još uvek ga nema ni mesec dana. Komentari su krenuli, neki ljudi su počeli da čitaju, sa mrtve tačke se pomerilo. Još jedna želja za Novu godinu bi mogla da bude vezana za mene, moje pisanje i blog. Konstanta je fizička veličina koja... Dobro, da. Uostalom, sve želje moraju da budu vezane za mene. Neiživljen sam.

   Devojka, pa blog, pa film. I fakultet na kraju. Ima li paketića dovoljno velikog da se sve ovo spakuje? Ako ga ima, Deda Mraze, unapred ti svaka čast. Bio sam dobar cele godine, zgazio manje mrava nego prošle, bacao smeće u kontejnere (koliko mi je trezvenost i antitrezvenost dozvoljavala), prevodio bake preko ulice... Dobro, nećemo baš toliko da se lažemo. Svima vama, svesnim pratiocima mog bloga, i onima koji će to tek da postanu, želim takođe puno sreće i devojaka (naravno ako već niste devojke) ove godine. Ili ako niste u braku. Ili ako ja već ne lupetam dovoljno. O-ho, preterah u ovom pasusu.

    Videh letimično i programe televizija za danas, pa dobro je to, nije loše. Što se mene tiče, samo neka je više filmova. Ono, nije da ih nema, samo, kvalitet nije baš zadovoljavajući. Iako se neki pomalo i trude. Kako televizijama, tako i vama - puno dobrih filmova ove godine. Starih, novih, domaćih, stranih, svih žanrova; pa da dođete ovde i da pričamo o njima. Kakav bi to blog o filmovima bio kad bi se na njemu pričalo samo o devojkama. Porniće ostavljamo za drugu priliku. Zašto mi je trebala ova ružna rečenica da upropasti sve?!

   I tako, mislim da će mi ovo biti poslednji redovi u ovom tekstu i zvanično u ovom danu, u ovom mesecu, u ovoj godini... Poželite mi sreću, ja vama već jesam, pa se družimo i sledeće godine. Au, čoveče, moramo da čekamo celu godinu do sledećeg susreta. Kako smo nekad padali na te naivne dečije forice. Hajde sad, u provod, u alkoholisanje, jer je večeras jedini opravdan dan u godini za to! Čak se i naši stariji uspavaju tek duboko iza ponoći. Mi dočekujemo zoru. Dobro, kako ko. Srećna Nova godina, i do viđenja! Hohoho.

Da probam da se ispravim.

   Po svom mišljenju, uspeo sam da zabrljam, a da ne bi došlo do tuđih mišljenja, rešio sam i da pokušam da popravim ono što mogu. Očigledno sam loš planer, možda samo i previše razmišljam o blogu, a trebalo bi o nečem bitnijem (opet stvari za drugu temu). To što sam previše komplikovan, sitničav i nepotrebno sistematičan, dovodi me dovde.

   Ako uspem da iz nebitnosti i gluposti izvučem tekst sa približno istim brojem reči onda sam zaista mađioničar. To što ću da silujem duhovitost, ostavljam po strani. Da, ja sam vrlo duhovita osoba, sve što kažem nasmeje stotine ljudi. Onda sam izgleda samo smešan. Hej, pa ovo mi se i sviđa, uspeo sam da osmislim još jedan pasus samo na glupostima. I koliko sam dosadan govori to što u gotovo svakom tekstu makar jednom pomenem pasuse, bezvezne uvode i nepotrebne gluposti. U sledećem pasusu neće biti tako. Evo ga opet. Smiri se.

    Šta se desilo ustvari? Čemu ovakva halabuka odmah po otvaranju očiju? Dobro, ništa nije bilo odlučeno naprečac, noćas nisam mogao da zaspim kako treba. Jaoj, jadan ja i moj blog. Čedo moje napravljeno krivo. Može i da se otpeva. Noćas me mučilo to što neke stvari ipak nisam dobro osmislio. Da prekinem agoniju.

   Ono što može da mi olakša stvar je to što ovaj očigledno filmski nebitan tekst mogu da spakujem u onu grupu (ili kategoriju) koju su mi ovi dobri ljudi administratori bloga (ah) dali (ali i svima), a to je "Generalna". Tu sam ja nešto pokušavao da je obrišem, da osmišljavam neke svoje nebuloze, ali na kraju nije mogla da ode, i tako mi je sinula ideja. Ko me je uopšte terao da "smišljam vruću vodu", kad već mogu da založim vatru?! As simple as that. 

   Već sam polako promenio sve što sam noćas sanjao kao pogrešno (ili se sanja pred buđenje?), a jedini mogući problem mi ostaje to što ne znam šta da radim sa svim onim nužno nepotrebnim uvodima u već objavljenim tekstovima. Mogao sam lepo odmah s nogu da pišem konkretno o stvarima, ali ne, ja se pravim pametan, pišem o tome kako sam jednom ustao na levu nogu dva puta. Ma, jel' moguće? Ili - je l' moguće? Ma odakle znam, pusti me čoveče.

    U tekstu o Normanu Bejtsu sam pominjao svoju eventualnu podvojenost. Ovo je izgleda otišlo predaleko. Dakle, gomila gluposti u svakom tekstu, i pominjanje nekih sad već nepostojećih kategorija. Promenio sam nazive nekima, neke obrisao, nove dodao, tako da ih sad ima šest. Ova "Generalna" je ostala neuništiva. Ipak, zaključio sam da u tekstovima ne menjam ništa, a ko bude rešio da čita ove moje članke, do ovog trenutka može da naiđe na nedoslednost. Nije nedosledno, ja sam umišljena budala. Oni koji me čitaju od početka (makar jedna osoba - da joj se ovde i zahvalim) znaće valjda kako treba sa mnom. 

   I da se ipak malo dotaknem filmova, kad već pominjem prekrajanje, izmene i silovanje kontinuiteta radnje. Zašto sam rešio da promenim samo nazive kategorija, ali ne i tekstove? A šta je to uradio Džordž Lukas (George Lucas) sa Ratovima Zvezda (Star Wars) ako ih nije unakazio? Sve u cilju da se radnja sinhronizuje sa ona nova tri filma, a na kraju su zagriženi fanovi ostali nezadovoljni i zbunjeni. Pošto ja ne želim da se bavim silovanjima, rešio sam da budem bolji čovek od Lukasa. Kako mi je žao čoveka, verovatno upravo štuca, a ne zna zašto. Ne moram da naglašavam da sam veliki fan Ratova Zvezda, never the less.

    Konačno, umesto stare četiri kategorije, sad postoji šest. "Filmovi u užem smislu" su od danas (pa ne znam više ni ja dokle, dok opet ne isanjam neke karakondžule) "Filmovi konkretno", "Opšte" je "Uopšteno o filmu", a kategoriju "Događanja" sam morao da obrišem jer me je jako zbunjivala (nisam znao šta bih pisao pod "Događanja", a šta pod "Opšte", nekako je počelo da mi deluje isto). Najveću muku mi je napravilo razmišljanje o ličnostima, a onda sam naravno još jednom zaključio da sam glup. Ličnosti i likovi nisu isto. Da li je samo do gramatike ili zaista postoji suštinska razlika, više u to ne ulazim, bivšu kategoriju "Ličnosti u filmu" sam podelio na dve nove: "Filmske ličnosti" i "Likovi u filmu"?! Tako je valjda razumljivije. Pišući tekst o Taksisti, shvatio sam da ću ako budem pisao i o celim filmovima ali i o delovima (scenama) da pretrpam tu jednu kategoriju tekstovima, a da će ostale ostati prazne. Eto tako je stvorena i kategorija "Popularne scene".

    To mu valjda dođe to, mogu da se ponovim i da kažem da je stanje takvo kakvo je sve dok mi opet ne padne neki kamen na glavu. Nisu baš zdravi ovi kompjuteri, zalude čoveka. I da, ovde nema jutjuba, nema slika, nema linkova. Suvo kao barut. Ispravljeno. 

I evo nas ovde.

   Ako je u mom prvom članku bilo nekih dvoumljenja, sa ovim člankom sam rešio da presečem, pa će zato sve na dalje da bude definitivno. Predomislio sam se i za šđčćž karaktere, pa ni njih ne želim da izbegavam. Prvi članak sam pisao do kasno u noć, a ovaj drugi odmah po ustajanju iz kreveta. Za prvo pisanje sam i imao neku inspiraciju, za ovo drugo več počinjem da izmišljam. Zato je valjda najbolji album svakog benda onaj prvi, nakupi se sve u tebi, a onda moraš da se mučiš, smišljaš, kopiraš. Osim ako nisi super genije, što ja ne bih da priznam.

   Reč po reč, nešto bi trebalo i da ispadne iz svega ovoga. Greške sam već našao, što u stilu pisanja, što u gramatici, ali ne vredi ispravljati. Da kao Kafka odlučim sve da spalim, ne verujem da bih bio srećan; pa neka onda od dva zla bude izašlo ovo veće - pišem i pisaću, pa kako bude. Definitivno, evo nas ovde. 

   Malo sam se pozabavio sa funkcionisanjem svog naloga, menijem i mogućim opcijama, a još pre sklapanja očiju, noćas sam odlučio u koje bih to kategorije podelio moje buduće tekstove. Ah, deco, stvarajte se i delite. To sam već uradio, a sledeće planiram da za svaku grupu napišem po neki uvodni tekst - da se ima nešto.

   Osmislio sam četiri grupe: opšte, događanja, filmovi u užem smislu i ličnosti. Prva grupa bi trebalo da sadrži opšte tekstove (kao što su ovaj i onaj prvi) a i opšte tekstove o već nadenutoj temi - filmovima. Čini mi se da ne mogu da pravim kategorije unutar kategorija, ili to ne umem, u svakom slučaju biće većeg gomilanja bez manjeg reda; mada sve ima svoje prednosti kad je već i previše mana.

  U grupi "događanja" planiram da pišem o događajima iz sveta filma, davno prošlim ali i aktuelnim, ili ako se meni baš nešto toliko zanimljivo desilo a da ima veze sa filmovima. Koliko ih gledam, počeo sam da planiram život prema filmu, a ne obrnuto. Život bez filma nekako ne mogu više da zamislim iako moram paralelno da završavam fakultet. No, to je tema za neke druge priče.

    "Filmovi u užem smislu" treba da sadrže tekstove o filmovima. Bravo. Nije što sam maštovit, ali da me vidi Ernest Hemingvej kako pišem, potapšao bi me po ramenu, definitivno. Kad već sam ne umem da budem samokritičan. Tekst mi je bezvezan, ali koga briga, kad već mogu ovde, zašto da trošim megabajte prostora na kompu. Nego, ona gore pomenuta kategorija će biti ispunjena mojim viđenjima filmova, verovatno oduševljavanjem nekim kultnim scenama, i definitivno preispitivanjem filmskih žanrova i pravaca. Pošto će ova grupa da sadrži najviše tekstova, red je da pasus o njoj ima i najviše redova. Iznuđena poslednja rečenica je upravo opravdala svoje postojanje.

    Na kraju, kad se bude pisalo o ličnostima, trudiću se da više informacija izvučem iz svoje glave ili iz osećaja i pretpostavki, nego iz wikipedije. Iako je ona nezaobilazno sredstvo. Ne treba ti znanje imas wikipediju, ili ko nema u vuglu ima na guglu. Ličnosti iz sveta filma bih podelio na reditelje, glumce i ostale. Najviše volim oblasti pod nazivom "ostalo" ili "razno". Reditelje sam stavio na prvo mesto nabrajanja jer još uvek imam želju da postanem jedan. Ali, to je definitivno neka druga priča.

  Ovde je kraj. I poslednja rečenica u poslednjem pasusu opravdava svoje nebitno postojanje. 

Pa dobro, neka bude.

   Nadam se da mi blog i blogovanje nisu toliko strani pojmovi koliko mi se cine dalekim u trenutku kreiranja ove stranice. Poznajem ja sve cari interneta, za blog sam cuo jos odavno, medjutim nista me tu nije privlacilo. Danas vidim da svi nesto piskaraju, nude svoja misljenja, traze mesto pod suncem, svojih pet minuta.  Za pisanje je potrebno procitati makar hiljadu knjiga. Dok sam se toga drzao, nisam prilazio blogu, a onda sam koriscenjem slicne analogije dosao do zakljucka da je za pisanje bloga potrebno procitati makar hiljadu internet tekstova. Nije bas najubedljivije, ali neka bude.

    Vec sam poceo da pravim greske u pisanju, ipak nisam neki pisac, niti sam pisac uopste ako se ne racunaju petice na pismenom iz srpskog jezika. Imao sam i dvojke, nije sporno. Samo, da raskrstim sam sa sobom prvo, jer ako to ne uradim, onda cu svaki tekst da ispravljam po desetak puta, i onda cemu sve ovo?! Nisam siguran ni za interpunkcijske znake, čćšđž karaktere, stil pisanja, dinamiku teksta. Sve to ostavljam iza sebe i upustam se u pokusaj. Neka bude.

   Dakle, resio sam da blogujem. Vec postaje dosadno. Ocigledno blogovi treba da budu sazeti, ni prekratki ni predugacki, i da ne budu dosadni. Potrudicu se. Resio sam da blogujem, i resio sam da ne blogujem o aktuelnostima, istoriji, teorijama zavere i ostalim stvarima koje potresaju svet. A koje uglavnom budu i najzanimljivije za citanje i komentarisanje. Hvala, ali neka hvala. Pa dobro, pisacu o filmovima zauzvrat.

   Filmovi su postali moja nova ljubav, a gledanje filmova moj novi hobi. Gubljenje vremena sa smislom. Koliko sam duboko zaglibio neka kaze naslov moje blog stranice (ili sta je vec, blog portal) koju sam nazvao "Film na dan", ne zato sto cu bas svakog dana da pisem o filmovima, vec zato sto svaki dan odvojim za gledanje nekog filma. I nije bas mastovito kako mi se ucinilo na prvu loptu. Nema veze, neka bude.

    Pocecu ovaj pasus kao u bajci - sve je pocelo jednog dana kada sam poceo da koristim adsl internet i kad sam mogao da krenem sa iskoriscavanjem moje (jos uvek) najomiljenije opcije: unlimited download. A onda torrent, i sve ostalo, o cemu ne znam koliko moze da se pise, ali da se ne lazemo, svi znamo kako se "skidaju" filmovi, i sta se s njima radi. Gde to ide, kome smeta, i ko me prati i stavlja na crnu listu, ne znam. Verovatno sam paranoican i previse. Najmanje bitna stvar. 

   Onda mi je sinula ideja (koja ce me i dovesti dovde) da kad vec imam toliku moc u svojim rukama i glavi; zasto bih se patio sa losim bioskopskim snimcima najnovijih blokbastera, kad mogu da pogledam koji god ja hocu film i koje god godine da je snimljen?! Uvek sam smatrao da sam filmski neobrazovan, ali da sam toliko filmski neobrazovan, u tim pocecima nisam ni naslucivao... Jedini alat koji je mogao da mi pomogne je bio sajt IMDb, a koji mi je pre toga sluzio da proverim koju ocenu ima novi Rambo, ili koji film o Dzemsu Bondu je najbolje ocenjen... Kao kad imas bide u kupatilu, a setis se jednom godisnje da u njemu operes noge. No, dobro.

   Negde je moralo da se pocne, i kao sto sam vec napomenuo, nisam ni naslucivao gde ce ta voznja da me odvede. I jos uvek me vozi. Naravno, sve informacije o filmovima se uglavnom mogu naci i na wikipediji, ali me nesto bas i briga, o cemu se sve nije pisalo po stotinu puta, moze valjda i o dobrim filmovima. Sve informacije koje sam ja spoznao i saznao u i o filmovima, sve sto mi je zapalo za oci, sto mislim da je dobro i da ce se nekome svideti, sve cu to ovde da probam da isteram na videlo dana (bloga). 

   Onda neka krene, ovo je valjda prvi blog, a bice ih jos... Nadam se da cu uvek naci inspiracije i strpljenja za skrabanje na ovoj stranici. Inace sam metodican i volim da pazim na sitnice. Koliko ce sve to zajedno da izadje na dobro, ne znam. Na kraju krajeva i ne mora, samo neka ispadne nesto.  "Film na dan" is open for business...