Da probam da se ispravim.

   Po svom mišljenju, uspeo sam da zabrljam, a da ne bi došlo do tuđih mišljenja, rešio sam i da pokušam da popravim ono što mogu. Očigledno sam loš planer, možda samo i previše razmišljam o blogu, a trebalo bi o nečem bitnijem (opet stvari za drugu temu). To što sam previše komplikovan, sitničav i nepotrebno sistematičan, dovodi me dovde.

   Ako uspem da iz nebitnosti i gluposti izvučem tekst sa približno istim brojem reči onda sam zaista mađioničar. To što ću da silujem duhovitost, ostavljam po strani. Da, ja sam vrlo duhovita osoba, sve što kažem nasmeje stotine ljudi. Onda sam izgleda samo smešan. Hej, pa ovo mi se i sviđa, uspeo sam da osmislim još jedan pasus samo na glupostima. I koliko sam dosadan govori to što u gotovo svakom tekstu makar jednom pomenem pasuse, bezvezne uvode i nepotrebne gluposti. U sledećem pasusu neće biti tako. Evo ga opet. Smiri se.

    Šta se desilo ustvari? Čemu ovakva halabuka odmah po otvaranju očiju? Dobro, ništa nije bilo odlučeno naprečac, noćas nisam mogao da zaspim kako treba. Jaoj, jadan ja i moj blog. Čedo moje napravljeno krivo. Može i da se otpeva. Noćas me mučilo to što neke stvari ipak nisam dobro osmislio. Da prekinem agoniju.

   Ono što može da mi olakša stvar je to što ovaj očigledno filmski nebitan tekst mogu da spakujem u onu grupu (ili kategoriju) koju su mi ovi dobri ljudi administratori bloga (ah) dali (ali i svima), a to je "Generalna". Tu sam ja nešto pokušavao da je obrišem, da osmišljavam neke svoje nebuloze, ali na kraju nije mogla da ode, i tako mi je sinula ideja. Ko me je uopšte terao da "smišljam vruću vodu", kad već mogu da založim vatru?! As simple as that. 

   Već sam polako promenio sve što sam noćas sanjao kao pogrešno (ili se sanja pred buđenje?), a jedini mogući problem mi ostaje to što ne znam šta da radim sa svim onim nužno nepotrebnim uvodima u već objavljenim tekstovima. Mogao sam lepo odmah s nogu da pišem konkretno o stvarima, ali ne, ja se pravim pametan, pišem o tome kako sam jednom ustao na levu nogu dva puta. Ma, jel' moguće? Ili - je l' moguće? Ma odakle znam, pusti me čoveče.

    U tekstu o Normanu Bejtsu sam pominjao svoju eventualnu podvojenost. Ovo je izgleda otišlo predaleko. Dakle, gomila gluposti u svakom tekstu, i pominjanje nekih sad već nepostojećih kategorija. Promenio sam nazive nekima, neke obrisao, nove dodao, tako da ih sad ima šest. Ova "Generalna" je ostala neuništiva. Ipak, zaključio sam da u tekstovima ne menjam ništa, a ko bude rešio da čita ove moje članke, do ovog trenutka može da naiđe na nedoslednost. Nije nedosledno, ja sam umišljena budala. Oni koji me čitaju od početka (makar jedna osoba - da joj se ovde i zahvalim) znaće valjda kako treba sa mnom. 

   I da se ipak malo dotaknem filmova, kad već pominjem prekrajanje, izmene i silovanje kontinuiteta radnje. Zašto sam rešio da promenim samo nazive kategorija, ali ne i tekstove? A šta je to uradio Džordž Lukas (George Lucas) sa Ratovima Zvezda (Star Wars) ako ih nije unakazio? Sve u cilju da se radnja sinhronizuje sa ona nova tri filma, a na kraju su zagriženi fanovi ostali nezadovoljni i zbunjeni. Pošto ja ne želim da se bavim silovanjima, rešio sam da budem bolji čovek od Lukasa. Kako mi je žao čoveka, verovatno upravo štuca, a ne zna zašto. Ne moram da naglašavam da sam veliki fan Ratova Zvezda, never the less.

    Konačno, umesto stare četiri kategorije, sad postoji šest. "Filmovi u užem smislu" su od danas (pa ne znam više ni ja dokle, dok opet ne isanjam neke karakondžule) "Filmovi konkretno", "Opšte" je "Uopšteno o filmu", a kategoriju "Događanja" sam morao da obrišem jer me je jako zbunjivala (nisam znao šta bih pisao pod "Događanja", a šta pod "Opšte", nekako je počelo da mi deluje isto). Najveću muku mi je napravilo razmišljanje o ličnostima, a onda sam naravno još jednom zaključio da sam glup. Ličnosti i likovi nisu isto. Da li je samo do gramatike ili zaista postoji suštinska razlika, više u to ne ulazim, bivšu kategoriju "Ličnosti u filmu" sam podelio na dve nove: "Filmske ličnosti" i "Likovi u filmu"?! Tako je valjda razumljivije. Pišući tekst o Taksisti, shvatio sam da ću ako budem pisao i o celim filmovima ali i o delovima (scenama) da pretrpam tu jednu kategoriju tekstovima, a da će ostale ostati prazne. Eto tako je stvorena i kategorija "Popularne scene".

    To mu valjda dođe to, mogu da se ponovim i da kažem da je stanje takvo kakvo je sve dok mi opet ne padne neki kamen na glavu. Nisu baš zdravi ovi kompjuteri, zalude čoveka. I da, ovde nema jutjuba, nema slika, nema linkova. Suvo kao barut. Ispravljeno.