Zahuktava se. 

   Na dobrom sam putu, krenulo mi ovo blogovanje, ili da stavim pod navodnicima, hajde neka bude - krenulo me ovo "blogovanje", i sad ne znam šta sam hteo da kažem. U svakom slučaju, ja sam zadovoljan, da ne budem patetičan i previše, jer ko sam ja? Uvek se nasmejem kad trebam ovo da izgovorim. Manje bitno. Počeo sam o filmovima, i nadam se da na toj stazi i ustrajem. Šta smo počeli, ah da, film kao takav?! 

    Kako ljudi dele filmove? Da vidimo - postoje pre svega strani i domaći. Sve što nije ćirilica se smatra stranim. Šta ćemo npr. sa filmom "Spasilac" (Savior, 1998), film skoro u potpunosti na srpskom i sa skoro celom srpskom glumačkom postavom i rediteljem, ali sa očiglednom stranom produkcijom? Ili još bolji primer, ko glumi Tita, oca svih naroda i narodnosti u fiilmu "Sutjeska"? E, tu je problem, mi smo promenili četiri (a možda još neku) države a i dalje nazivamo neke filmove domaćim.

  U političke probleme nemam nameru da ulazim, jedino što želim da zaključim je da je nepotrebno deliti filmove na domaće i strane. Mislim da je pojam "strano" vezan ipak za nešto što nam je nepoznato, nedokučivo. Onda je bolje reći da nam je film stran onda kad ga nismo pogledali ili ako nismo uopšte ni čuli za njega. Ne slušati distributere i javno mnjenje i njihove definicije stvari. Zahuktati mozak na radnu temperaturu.

   Dakle, podela filmova na strane i domaće je očigledno pogrešna. Kako to ide dalje? Stari i novi filmovi? Na ovom mestu mora da se pomene Piter Bogdanovič (Peter Bogdanovich, holivudski reditelj srpskog porekla i veliki poznavalac filmova). On kaže da je jedini nov film onaj film koji nismo pogledali. Da li pojašnjavati šta je pisac hteo da kaže? Ljudi koji se boje starih filmova kao žene godina, ne bi trebali da se smatraju poznavaocima i ljubiteljima istih. Ovo ide u prilog onima koji vole žene u godinama.

   Hm, da, da, nove lampe za stare. Teški i laki filmovi? Jedino naši političari (i onaj na koga se ovo konkretno odnosi) mogu, voljeni i nikad izgrađeni, beogradski metro da planiraju kao laki i teški. Šta to god da im znači, neka im je u prilog (da ne bude samo kao što je neka naša političarka izjavila da se razmatra između tvrdog i mekog metroa)! Tvrdo ili meko, teško ili lako, film može da bude samo film, a to što mi nemamo nameru da napnemo naš mozak makar za 1% više nego što ga napinjemo za neke druge stvari (napinjanje u širem smislu), ne može da nam dozvoli da ih tako klasifikujemo. Ako se od ove produžene rečenice nije makar malo zahuktao, onda ne čitati dalje, sledi hrpa besmislica. Mozak, naravno.

    E, da, koliko puta sam od nekog čuo - kako možeš da gledaš one tvoje gluposti, ništa se ne razume tamo, vidi traje scena dva minuta i ništa se nije ni pomerilo u njoj. Ovo i ne mora da bude toliko uvredljivo, jer "napadač" očigledno zna šta je scena. Filmski jezik ipak nije toliko nerazumljiv. Ja sam takođe samo prosti i ubogi učenik i polaznik škole filmskog jezika. Avaj, umetnički filmovi? Dobro, to nije podela, ali je neka vrsta podgrupe, podskupa. Da ne bih ovaj pasus razvukao na više redova nego što volim da mi pasus ima, u sledećem sledi pojašnjenje.

    Još uvek nisam siguran u sve podele ove vrste, ali u jedno jesam siguran. Osim ako se jasno ne naznači da je reč o npr. dokumentarcu, svi filmovi koje mi gledamo su NARATIVNI filmovi, što znači da postoji narativni tok, priča, smisao. Apstraktni, umetnički, već pomenuti dokumentarni, pa čak i animirani, eksperimentalni, kratkometražni, i ostali su filmovi neke druge vrste. Njih iako ima dosta, ima ih mnogo manje nego što ima ovih prvih, narativnih. Prema tome, na svakih stotinu narativnih, ja mogu da pogledam neki "umetnički". U suprotnom se ne opterećujem. Baš ako planiram da smuvam neku hipsterku, onda naširoko mogu da se upoznam sa svim čarima skandinavskog polarnog eksperimentalnog filma (ne mislim na poznate nam švedske porniće, jer oni nisu za devojčice - da mogu smajlić, ovde bih ga stavio).

   I tako ljudi, nemojmo praviti nepotrebne podele između filmova, gledajmo ih i učimo nešto iz njih. Ja kao veliki filmski prorok bacam kletvu na sve oni koji ubuduće planiraju da prave podele, nemojte braćo k'o Boga vas molim. Nisam očekivao da ću se ovoliko smejati sam sebi na ovim budalaštinama. Stajem. Zahuktan sam i previše. Bye, bye...