Film na dan

Opet nešto na engleskom.

    Ko ima ideju o čemu se ovde radi konačno može da kaže - dobro pa se ova budala setila da piše o nečem šarenom. Došao je i taj trenutak da popričamo o nekom holivudskom filmu u koloru. Koji je bolji film da se od njega krene ako nije "Istrebljivač" (Blade Runner, 1982.). Nećemo da budemo skromni, pa ćemo priznati da je ovo možda najbolji film koji postoji. Nije na vrhu, ali je u vrhu. Kako kažu popularne fejsbuk mudrosti - "ko razume, shvatiće". Moramo da skratimo sa glupostima, povećali su nam porez.

    Veliki primer kako jedno delo odoleva zubu vremena i kritike je i ovaj film. U ono doba primljen sa ne baš velikim oduševljenjem, danas postaje kultni klasik. 100's. Opet možemo da tražimo razloge njegovog početnog neuspeha, a uvek možemo da napomenemo kako su Amerikanci glupi. Istrebljivač u stvari ima malo akcije za nešto u čemu se očekivalo da pršti na sve strane. Tako se barem pričalo. Reditelj ovog ostvarenja je tada imao samo jedan film iza sebe, a danas je već štancer blokbastera. Posle filma "Osmi putnik" (Alien, 1979.), došao je na red Istrebljivač. O kome je reč? Ne pravite se glupi ako već niste - Ridli Skot (Ridley Scott).

    Glavni glumac je takođe bio tek na početku karijere, iako u poznijim godinama, ali i sa tri velika hita iza sebe. Kako je neko rekao: Harison Ford (Harrison Ford) nema nijedan jeftin film, svaki sa njim u nekoj ulozi je uvek zarađivao dobre pare. Bivšem stolaru je uloga u ovom filmu među poslednjim gde izgleda relativno mlad. Ali da ge ne uvredimo nepotrebno, ulogu Rika Dekarda (Rick Deckard) je nemoguće zamisliti bez njega. A nuđena je mnogima. On je ovde i narator i glavni akter (u novijim verzijama je izbačena naracija), i baš je zbog te naracije imao velikih problema i nesuglasica za producentima i samim Ridlijem. Ne, nije on skot.

    Da se dignemo polako na radnu temperaturu. Distopijska budućnost (distopija - suprotno utopiji) u Los Anđelesu 2019., naučna - fantastika i film - noar na jednom mestu. Bolje kombinacije nema. Zemljom vladaju velike korporacije, uspostavljena je kolonizacija drugih planeta, i na njima se vade sirovine. Na drugim planetama rade replikanti - humanoidni roboti, koji se po izledu i ponašanju vrlo malo razlikuju od ljudi. Proizvodi ih "Tyrell" korporacija, a njima je boravak na Zemlji zabranjen. Služe samo za rad, i to uglavnom težak. Poznato? Oni koji prekrše zabranu boravljenja na Zemlji, krše zakon i bivaju eliminisani (istrebljeni). Kad do toga dođe, na scenu stupaju specijalni policajci - istrebljivači. Naš heroj Rik Dekard je jedan od njih. Nekoliko opasnih replikanata je pobeglo i sakrilo se na našoj planeti, a njemu je ponuđen posao njihovog istrebljenja. Snebivljivo ga prihvata, i tako počinje.

    Scena grada iz budućnosti sa zgradom "Tyrell" korporacije koja zaklanja ceo pogled i magično-zbunjujućom muzikom u pozadini je scena otvaranja filma. Razmišljam malo, i kad bolje razmislim zaista ne znam koliko mogu od radnje mogu da pomenem a da ne okrnjim nešto, ili ne otkrijem mistiku. Neću puno. Glavni ženski lik u filmu je lik Rejčel (Rachael), najnoviji Tajrelov eksperiment, savršeni replikant, čija se različitost u odnosu na ljude vrlo teško uočava, a koju glumi Šon Jang (Sean Young). Inače, umalo da zaboravim, replikanti mogu da žive samo četiri godine i imaju ugrađena sećanja (prvo iz predostrožnosti, a drugo da bi se ipak mogli razlikovati od ljudi). Naravno, film je toliko dubok, da je nemoguće u jednoj priči protumačiti šta je on pokušao da nam kaže. Pogledati pod obavezno!

   Kad bismo prepričali film, mogli bismo da napišemo: "i tako on krene da juri replikante, jednog po jednog, sve ih smakne i završi posao". I na kraju se zaljubi. Pretpostavljamo. Mislim da neću uspeti da prenesem svu njegovu magiju na ove redove. Glavni antagonista u filmu je Roj Bati (Roy Batty), vođa replikanata, kojeg na kraju filma vidimo u predivno snimljenoj sceni borbe sa Dekardom (glumi ga Holanđanin Rutger Hauer). Vidimo ga, naravno, i pre toga. Ko je tu ko, mislim da ne bismo trebali da otkrijemo, baš zbog onih koji nisu gledali film. Oni koji znaju, neće ni da čitaju. Imamo Dekarda, Rejčel, Tajrela, replikante, korporacije, policiju, mrak, mistiku, jurnjavu, osvetu, požrtvovanje a preko toga predivnu muzičku pratnju. Inače, specijalni efekti nisu silovali ovaj film, pa tako deluje i realnije od "običnih" filmova, iako je snimljen pre 30 godina. 

   Muzika. Opet jedna reč - Vangelis.  Ako nešto zaslužuje zasebne tekstove i moju punu pažnju onda je to muzika u ovom filmu; onda je to Vangelis. Na krilima nagrade Oskar za muzičku temu u filmu "Vatrene kočije" (Chariots of Fire, 1981.), Vangelis je pristupio izradi muzičke podloge i za ovaj film. Pomenuo sam magičnu scenu otvaranja, pomenuo sam muziku u celom filmu, pomenuću i muziku na kraju filma. Zvuk i slika su ovde gotovo neodvojivi. Kombinacija klasične muzike i sintisajzera pod rukom Vangelisa samo pojačava genijalnost koju ovaj film nosi. Delujem kao da sam se uzbudio i previše. Pa ne vredi, najbolje snimljena muzika za jedan film je upravo ova. Nema bolje.

    Nećemo o ukusima, oni ipak ne postoje. Istrebljivač otvara pitanja na mnoge teme. Ona koja najviše smeta nama ljudima je ta da li su ljudi Bogovi? "Da li androidi sanjaju električne ovce"? WTF? Ma to je samo naziv knjige po kojoj je urađen film, autora Filipa Dika (Philip K. Dick). Dobro, da, zvuči istripovano. Inače, film ima nekoliko verzija, sa ili bez naracije, sa ili bez poslednje scene, sa ili bez jednoroga. Kako su krenuli, na kraju će od filma i ostati samo taj jednorog. Obratiti pažnju na jednoroga kad se bude gledao film! Pribeleženo. Mnoge kompanije su se diskretno reklamirale u ovom filmu, a uglavnom su sve doživele svoju propast. Tako je i nastalo prokletstvo Istrebljivača. "Atari", Pan Am", i "New Coke" (ovo poslednje nije firma, nego je koka-kola pokušala da podvali novi ukus pića, pa je to propalo, normalno). 

   Kako sam uspeo da na brzinu nabacam nekoliko činjenica u ovaj poslednji pasus, svaka mi čast. Ovde smo došli do kraja. Znam da ovaj tekst nije baš onakav kakvim sam ga zamišljao u najavi, ali da se ponovim: Istrebljivač je umetničko delo, gledali ga iz hiljadu uglova, dobićete hiljadu rešenja. Što je najbitnije, film mora da se pogleda čak i pod tačkom razno. Obavezno. Obavezno. Obavezno. A ja ću da pobegnem dok vam je mozak još uvek hipnotizovan. Može neki trejler, snimak, intro? Šta znače ove reči? Nešto sa jutjuba. Da, a to kao razumem. Pričaćemo.

Istina na filmu.

   Ili - pojma nemam. Došlo mi da napišem neki tekst u kome ću da odmorim mozak, u kome neću da skupljam podatke po internetu i gde ću da postavljam pitanja i ne dajem odgovore. Istina je negde tamo. A gde nam je film? Uklješten negde ovde. Kaže li se tako? Kako? Pa, negde ovde? Gde god da je, ljudi će uvek nailaziti na filmove sa nejasnim dijalozima, radnjom, i činjenicama. Koliko smo se samo puta mi nervirali oko toga? Eto, još jedno pitanje. Nemam pojma koliko sam se puta nervirao.

   Ne mogu baš da kažem da nisam razmišljao o čemu bih mogao da pišem u trenutku kad mi je sinula ideja za neki ovakav tekst. Nije ovo baš potpuna improvizacija, samo mislim da sam se malo zaglibio sa svim onim podacima i da hoću da se izduvam. A pošto ovo ionako niko ne čita, i nije neki problem. Dakle, šta to nama najviše smeta kod filmova pa nas tera na pljuvanje istih, i onda na komentarisanje "ma da, kao da je ovo moguće"? Pre odgovora da napomenem da sam u prošlim tekstovima pisao o nedeljivosti filma, i tome da je film jedna vrsta umetnosti. To stoji i ovde. Samo, u svakom žitu ima kukolja. 

   S druge strane, koliko druge umetnosti prate granice i pravila stvarnosti? Da li je greška samo odraz neznanja i netalentovanosti ili namerne primene samo radi pojačavanja osećaja? To je pitanje na koje se baš i ne može dati jedan tačan odgovor. Umetnost radi umetnosti, ili kako bilo, mislim da bismo ovde morali prvo da spomenemo Holivud. Tamo se ipak najbolje uočava tanka granica između umetnosti, šunda, namerne i uslovljene greške i nečeg što zarađuje novce. I to da se audio - vizuelni doživljaji, koji se danas prave i lažno nazivaju filmovima, ne mogu smatrati istim sam negde takođe napisao. Ostaju nam samo filmovi.

    Prvo čega sam se setio, a to mi je jako privlačilo pažnju kad sam kao mali gledao filmove, su one tajanstvene laboratorije sa svim tim fizičkim i hemijskim eksperimentima. Epruvete bez prestanka ključaju, pune raznoraznih šarenih tečnosti, onda se pomeša nešto (čije ime ne znaju ni scenaristi) i dobije rešenje. Ili tajni napitak. I šta onda da radimo posle toga? Pošto sam upisao fakultet koji ima neke veze sa hemijom, zaista sam kao pravi laik očekivao laboratoriju nešto sličnu onoj na filmu. Dobio sam ja boje u eksperimentima, ali belu, mutno belu i prljavo belu. A bela čak nije ni boja. Da prestanem da gledam filmove sa glupim idejama? Ne...

    Pomenuh fiziku. Skoro sam gledao film "Ratnik" (Warrior, 2011.), gde je jedan od junaka profesor fizike i svojim učenicima objašnjava II Njutnov zakon. Sila je masa puta ubrzanje, a on tamo mlatara nekom palicom za bejzbol. Niđe veze na kvadrat. Da ne pominjem seriju "Štreberi" (The Big Bang Theory), valjda je za Amerikance sve što nije sabiranje i oduzimanje viša matematika. Možda ovo ide i u prilog svim greškama i nebulozama koje se prave na filmovima - i previše tačnosti ume da bude zamorno. Primer matematike i idiotizma je film "Dobri Vil Hanting" (Good Will Hunting, 1997.) - ljudi se muče celog života, vežbaju zadatke, a tamo neko dođe i počne da škraba po tabli kao da je Lajbnic ili Gaus. Ma nemojte, molim vas.

   Ono nekoliko ljudi koji ovo budu čitali će verovatno biti ražešćeni pa će nasesti na moju provokaciju. Otvoren sam za sve polemike. Možda sam trebao da nazovem tekst: "Gluposti i film"?! Druga vrsta gluposti (već sam se prebacio na novi naslov) u filmovima su sva ona naučno - fantastična izmišljanja, ali sa npr. pogrešno pretpostavljenom budućnošću. Da je kao po Terminatoru, već bismo bilo u debelim... Nećemo tu reč. "Povratak u budućnost 2" (Back to the Future, Part II, 1989.) je predvideo leteće skejtove već do 2015. godine. Može čak i čika Mrka da im pozavidi. Veliki sam fan SF-a, i fantazije u globalu, ovo napominjem samo zato što postoje ljudi koji će uvek reći da tako neke debilozne gluposti nikad neće gledati. 

   Na ovom mestu može da se priča i o tehničkim nedostacima, pa tako u svemirskom brodu možemo da vidimo fiksni telefon, mačeve od kartona, i milion drugih stvari. Mašta opet radi svašta. Ipak ne treba osuđivati fantastiku samo zbog nedostataka tehnologije. Čovek je hteo da leti još pre 2.500 godina, pa je znao samo da to može da uradi ako zalepi perje na sebe. Mada, kad se baš potrude mogu i da smisle nešto ne može da se prevaziđe ni današnjim "besprekornim" efektima. Svetlosna sablja je najlepši izum koji je film dao. Mogli bismo da završavamo polako?

   Pa hajde, bio bi red. E tako, dolaze praznici, mozak je na plaćenom odsustvu, pa ja moram da se krpim sam kako znam i umem. Obećavam da će se on vrlo brzo vratiti, ne dam ja njemu tako dugo odsustvo, uvek se ugledam na ove naše "gazde". Bili vi meni živi i zdravi, i nemojte mi se ljutiti ako vam ne nađem nijedan link sa jutjuba. Pojedoh se živ. Mrtva istina.