Kakav bljutav naslov!

    Za početak da krenemo od nekog pojma, pa da vidimo gde ćemo stići. Može se iz naslova naslutiti nešto, iako je on namerno osmišljen da zvuči bezveze. Da bude odbojan, pre svega. Ako budem nekad hteo da uređujem novinske članke, verovatno mi neće dati da sam osmišljavam naslove tekstova "Baba ubila dedu", koji te prosto mame da ih kupiš. Pa kad se zezneš, a ti vidiš da nema ni "d" od divljeg. Kod mene, za promenu ima. Ovde se sve radi naopako. Može neka asocijacija? Dva pojma. Film i muzika. To sam znao i ja.

    Priznaću da mi je za ovaj tekst bila potrebna veća priprema, iako mi je malo onoga što se vidi strano. Baš smo juče pomenuli glumačku porodicu Fonda, i dali nagoveštaj da ćemo da pričamo o jednom filmu. Niste dugo čekali, vreme je za priču o onome što se zove "Goli u sedlu" (Easy Rider, 1969.). Nisam ni ja puno odugovlačio sa najavom teme, iako nam naslov kaže nešto drugo. Opet, kao i svaki put, napomena: ko je gledao - zna, ko nije - neka se uči. Kad je već toliko mlad. Sad, da vidimo, gde se razdvajaju oni sa ukusom za drogerantsku i strano-narodno-zabavnu muziku! Naslov teksta nam govori nešto drugo. Po drugi put. Rečenica, ne naslov. Rođeni da budemo divlji.

   Ne, nije Cecina pesma. Kad upropaštavam, da barem idem do kraja. A čija je? I da li je uopšte pesma? Ako spadate u grupu onih koji nisu čuli ni za film ni za pesmu, pa... Ne smem da vam kažem. Hajde više. Evo, dakle, stepski vuk, ili neka bude "Steppenwolf - Born to Be Wild". To je veza sa našim glupavim i na brzinu osmišljenim naslovom. Ko ume bolje da prevede, neka mi sugeriše, u svakom slučaju, neće biti uzet u obzir. Ja i moja diktatura ega. Opet podvojenost. Šta to sve imamo u ovom filmu? Odgovor bio prost kad bismo sabrali dva i dva. Koje je godine film izdat, kom muzičkom pravcu pripada bend Steppenwolf, da li naslov pesme asocira na nešto, da li smo pročitali na google-u?! Yes, yes + yes, yes. Down, Boy.

    Dva velika prijatelja: Denis Hoper kao reditelj i Piter Fonda kao producent (imena u zagradi ste mogli da vidite u prošlom tekstu, ne morate i ovde) su napravili film koji je i danas predmet obožavanja makar svih bajkera u svetu. Inače, oni su i glavni protagonisti filma, to ne mora opet da se pominje. Prema nekim izvorima podataka, ovo je putni film, ili uopšte ne znam kako da ga nazovem - road movie. I nemam pojma koji bi to žanr mogao da bude. Kao putuju od jednog mesta do drugog. Mi ne moramo to da znamo, već nešto drugo: njih dvojica voze Harlije tokom celog filma. Otuda i kultnost ovog filma. Harley Davidson čoperi (choppers), na to sam mislio. Za ovaj film su inače specijalno napravljena dva kompleta od dva čopera. I to ručno. Znači, opet dva i dva?

   Moram da skočim sa teme i sugeriram da je prevod filma na srpski ("Goli u sedlu") još bljutaviji od mog prevoda pesme "Born to Be Wild". Ovaj nam film govori o kasnim šesdesetim i kontrakulturi hipi pokreta. Govori o predrasudama koji je ostali deo američke nacije imao prema njima. Ne, mi u Srbiji nemamo predrasuda ni prema kome. Šta je sve tu što je nekome bilo na smetnji? Možemo redom: droga, drogerantska muzika, drogerantska kosa, ... Nije baš taj redosled, ali se naslućuje. Zbog toga sam i ja morao da imam jednu podužu pripremu za ovaj tekst. Ne, ne, nisam se drogirao! A tekst liči na pisanje nekog pod opijatima? Ma ne, ne, sigurno je neka greška.

    Čak mi se i sviđa kako sve izgleda. Kad budete pogledali film, onda ćete moći da se složite sa mnom - i tamo je sve nabacano. I o filmu ćemo sigurno drugom prilikom. Ovde smo došli zbog muzike (koje nigde na horizontu). Za sad je samo droga. Možda eventualno alkohol. A nedostaje nam rokenrol. Rock & Roll, Man. Po prvi put je u jednom filmu u potpunosti korišćen rokenrol za dočaravanje atmosfere, iako je bilo prethodnih delimičnih pokušaja (i ne računaju se Bitlsi). Njih dvojica se dakle voze čoperima u želji da upoznaju Ameriku, i usput "duvaju", nailaze na hipi komune, prostitutke, i svašta nešto, dok u pretposlednjoj sceni imamo subjektivnu kameru koja dočarava korišćenje esida. Nisam probao, pa ne znam koliko je verodostojno. I sve vreme, radnju pratimo uz zvuke rokernola, kantrija i psihodeličnog roka.

    Za psihodeličnu muziku i psihodeličan tekst. Na originalnom izdanju albuma za muziku iz ovog filma je bilo samo deset pesama. Vidim da se u novom izdanju iz 2004. našlo 19. Da sam brojao numere u filmu - nisam, logično objašnjenje ovog fenomena moraju da budu pare. U ko zna čijem džepu. Naslovna pesma (ne iz našeg naslova, već iz filma) je "Ballad of Easy Rider" (posle fijaska sa već pomenutim našim naslovom ne želim više da prevodim nazive pesama), čijih je nekoliko prvih stihova napisao Bob Dilan (Bob Dylan) i dao Piteru Fondi nakon što je odlučio da ne sarađuje u izradi muzike za film. Zvanično, muziku za film je sakupio, obradio i prilagodio Rodžer Mekgvin (Roger McGuinn), gitarista bivšeg američkog folk - rok sastava The Byrds. Dilanovo ime je bilo u prvobitnoj odjavnoj špici, ali ja njegovo insistiranje uklonjeno. Ima više razloga za to. 

    U izbor pesama nećemo da ulazimo, što se mene tiče, nije loš: Jimmy Hendrix, The Byrds, The band, Steppenwolf. Posvećeno svim bajkerima - rokerima stare škole - drogerantima - hipicima - čupavcima - ljudima slobodnog duha. Etc. Naša pesma iz naslova je smeštena u uvodnu špicu filma. Nakon što su prošvercovali i preprodali drogu, dva junaka kupuju čopere i kreću u avanture. Scena vožnje traje dok traje pesma, potpun ugođaj. Ceo tekst smo sveli na dve rečenice. Pomenuli smo predrasude, ceo film je između redova ispunjen njima. Na kraju Vajat (Wyatt - Piter Fonda) i Bili (Billy - Denis Hoper) kao da moraju da budu ubijeni, jer se nikako ne uklapaju u sistem, u jednakost, u malograđanštinu. Podseća me na to koliko je danas sve manje ljudi koji nose dugu kosu. 

   Nemojte da se brinete što ćete da budete ošišani na "nulu", svetu ionako ne trebaju ljudi koji hoće, žele i umeju da budu drugačiji. Nisam hipik, ni roker, ni drogerant, ali jesam drugačiji. Makar i kao čupavac. Iako snimljen pre više od 40 godina, film kao da i dalje traži razlog svog postojanja. Lekcija nije naučena, a ni muzika poslušana. Evo ide Nova godina, imaćemo muzičke parade na svim televizijama pa ćemo moći da se opustimo i skratimo i mozak na nulu. Kakvi fleševi. Idem ja. Naravno, neću da zaboravim da postavim link. Rođeni da divljamo. Ma, batali.