A bez filma?

    Polako, pa sve brže, moje stranice se šire. Već sam završio i trinaesti malerozni članak, dodatno uredio grupe, značajno uvećao broj reči po tekstu, ali sve nekako mislim da nešto nedostaje. Zahvatila me zaista neočekivana euforija oko ovoga, pišem kao po narudžibini, kao da moram svaki dan o nečemu da blebetam. Mislio sam da sam objektivniji, ali me izgleda ljubav prema filmovima obuhvatila celog pa tako tekstovi počinju da odišu istinskom i pozitivnom manijom. Svaki dobar film za mene postaje savršen, ali tako to valjda dođe sa svakom zaljubljenošću. Naravno, možda sam samo "bolestan u mozak" narodski rečeno.

   Dođosmo do novog problema. U ovim tekstovima u kojima ne pišem konkretno o flmovima imam prostora da brbljam, a to evo koristim do iznemoglosti. Prepravio sam stare kategorije i napravio šest novih. Znao sam da to neće dugo da ostane tako, jer meni đavo prosto ne da mira. Posle samo tri dana mi je opet sinulo - budalo jedna, gde ti je muzika?! Narodna, zabavna ili strana? Ostavićemo ljude koji vole sve što vole mladi iza nas i preći na jedan drugi (ne mora nužno da bude viši) nivo.

    Moja druga velika apstraktna ljubav je muzika. Naznačiću ovo "apstraktna" da ne ispadne da ne znam za prave ljubavi. Kakva gomila gluposti. Prava ljubav, pff. Dobro, film, muzika, seks, droga, alkohol, hm, hm, ... Imaginarno zakašljavanje... Da, da, film i muzika. Dva dobra ne idu zajedno? Kaže ko? Neki nepisani zakon hemije? Ne mogu da verujem da ovo moje "gluplje ja" opet ima nešto za reći. I ne ide zajedno, na kraju krajeva, ali mi već znamo šta je dobar film, a nadam se da znamo šta je dobra muzika. Onda problema nema, osim mog pisanja pod uticajem teških droga. Bogami, uhvatilo je maha.

   Spojićemo. Dobra muzika i loš film, loša muzika i dobar film, a kombinaciju loše muzike i još lošijeg filma ostavljamo iza. Složili smo se da dobar film i dobra muzika ne mogu zajedno. Ma to je rekla ona budala, to se ne računa. Sve je u našem ukusu. Ali ni ukusi ne postoje. O čemu mi onda ovde pričamo? Da popijemo jednu čašu droge? Možda i obrišem, pa krenem iz početka. Yeah, wright. Drogerantska muzika je uspela da mi popije mozak. Evo, neću više. Odlučio sam da napravim novu kategoriju pod kojom ću da pišem o onome što jako volim da vidim i čujem - o filmskoj muzici. Gde bih ja bio da mi nije muzike? Ili filma? Ili sebe trenutno? Najviše trebam sam sebi. Ah, evo ga ide.

    Svi znamo, barem se nadam da znamo, da je film bio nem sve do 1927. godine (pisaćemo i o tome konkretnije). Od svoje pojave krajem XIX veka, preko turbulentnih početaka, detinjstva i rane mladosti, zvuk i slika nikako nisu mogli jedno sa drugim. Teško ih je bilo sinhronizovati, pokušavalo se, ali bezuspešno. Pošto gledanje filma bez ikakvog zvuka ne stvara nikakav osećaj (i to sam probao, znam o čemu pričam), uz svaku projekciju su pijanisti (ili obični muzikanti) improvizovali neko muzičko delo i tako davali filmu glas (setimo se Kristine iz Maratonaca). Sa daljim razvojem pravljeni su i zvučni zapisi filmova, pa sve to tako projektovano, ali još uvek bez sinhronizacije. Nemi filmovi nisu bili bukvalno nemi, ali nisu mogli da pričaju. Tehničkim i umetničkim inovacijama se 1927. došlo do prve sinhronizacije zvuka i slike, a konkretnije od toga u nekom drugom tekstu.

   Muzika (pre svega zvuk) i film su se zaljubili i odlučili da žive zajedno. Naravno, prvo se počelo sa snimanjem pevanja i pesama, a tek onda glasa i dijaloga. Tako su nastali i novi žanrovi, a najveći proboj su doživeli mjuzikli. Spoj pevanja, igranja i na brzinu osmišljenog zapleta je brzo, lako i naprečac zaposeo bioskopske sale. I o mjuziklu ćemo pisati - žanr koji je danas u debeloj anonimi, a koji je upravo provodadžisao vezu muzike i filma (i moje dve najveće ljubavi). Danas naravno nijedan film ne može da se zamisli bez muzike, a nikako bez bilo kakvog zvuka. 

   Iako sam ja ovu novu kategoriju nazvao "Soundtracks", što bi trebalo da se prevede kao "muzika za film" (ovo sam pokušao bez google translation-a), u ovom tekstu očigledno mešam dve stvari: zvučni zapis filma (Movie score) i muziku za film (Soundtrack, Movie songs). Dve potpuno različite stvari, ali koje opet idu jedna sa drugom i zajedno sa filmom u paketu. Ideja za razgovor pod ovom kategorijom ima koliko hoćete, već sam napomenuo koliko mi je ta tema draga; filmske muzike je pun internet, a takođe se uvek napravi po neka lista najboljih ikad... 

   Eto, završavamo i ovo, tekst iz kojeg planiram da "izniknem mlade". Ova pilula za smirivanje je kratko delovala, izgleda da opet počinje. Moram na brzinu da završim, "pišem ovo, a ruka mi drhti, barabo jedna..." Dakle: film, muzika, filmska muzika, one love, ... Bežim, pozdravljam se, i razmišljam šta bi sa jutjuba moglo da se postavi. Hajde, da probam nešto random, internet je svakako pun tih gluposti. A kako ćemo bez filma?