Franke-šta?

   Frankenštajn. Bacićemo sve karte na sto. Nema skrivenih i nepotrebnih uvoda, prva reč, prva rečenica i sve nam se već otkriva. Ali, misterija ne bi bila misterija da se vi sad ne zapitate kakve veze ima naslov sa onim što ide dalje. Slobodno se počešite po glavi. Naravno, ovde se ipak govori o literarno-kinematografskom liku, pa će ljubitelji knjiga o već pomenutom Frankenštajnu sigurno znati ponešto. Ja eto, nisam nikad pročitao. Ne uopšteno knjigu, razume se.

    Spomenućemo i knjigu, mada kad malo bolje razmislim, nešto nisam siguran da je kod nas ima u tolikom tiražu koliko bi možda trebalo (preplavljeni smo Hari Poterom i Prstenovima - ovo napisano bez ikakve uvredljive namere). Možda je ipak ovo delo daleko više poznatije ljubiteljima gotike, ali da, oni su obuzeti vampirima trenutno (i njih danas ima na tone - ovde nema napomene). Meri Šeli (Mary Shelley), britanska spisateljica, je pisala roman "Frankenštajn, ili moderni Prometej" (Frankenestein, or The Modern Prometheus) od svoje petnaeste do dvadeset prve godine, i izdala ga tajno u Londonu 1818. godine. Smatramo ovo delo začetkom naučne fantastike (SF) i horora u popularnoj kulturi.

    Ostavićemo knjigu tamo gde joj je i mesto - ovaj blog posvećujemo filmovima. Od svog postanka pa do danas, stvaraoci filmova su u nedostatku svojih ideja, spas skoro uvek tražili u knjigama ili istorijskim zapisima. Holivud je naravno silovao ovu ideju do iznemoglosti, pa sad imamo na tone različitih prerada i varijanti jednih istih stvari. Naš junak nije spašen istog, jer se od početaka filma znalo da će Frankenštajn biti neiscrpna sirovina za duge i retko različite obrade. I tako, prva adaptacija je došla vrlo rano, Edisonov studio (pisaćemo o Tomasu Edisonu zasigurno) je uspeo da u 16 minuta (pričaćemo i o trajanju filma u to vreme) spakuje roman i izda ga kao film 1910. Naslov filma se naravno podrazumeva kao takav. 

   Pošto ja imam problem sa filmovima koje nisam pogledao, a nemam nameru da pišem o nečemu što ne znam, preskočići ovaj i još dva iz perioda nemog filma, i "baciti" se na četvrti i delimično peti u nizu. Dakle, na dela koja su ustanovila Frankenštajna kakvog ga danas poznajemo. Sad možemo opet da se vratimo na naslov, i postavimo pitanje - pa ko je taj Frankenštajn?! Misterija će biti odgonetnuta, nemajte sumnje, samo još nekoliko reči o tom četvrtom u nizu filmu i to šta iza njega stoji. Ali nemojte da preskačete redove, znaću ja sve, stićiće vas kletva. Tadašnji produkcijski studio (u ono vreme jedan od manjih) "Juniverzal" (Universal) je krenuo sa izbacivanjem raznih filmova sa čudovištima i naučnom fantastikom. Odavde su krenuli i Drakula, Fantom iz Opere, Vukodlak, Mumija i ostali... Ne možemo reći da im se nije isplatilo, zarađivali su zaista fine svote novca.

    U to fino društvance je upao i naš mali Frenki. Dobro, to mu samo ja tako tepam. Nismo konkretno napomeuli o kom vremenu pričamo, da pojasnimo, govorimo o prelasku filma na zvuk. Nekako mi se čini da je u ovom periodu nastao veliki broj finih filmčića, verovatno zato što su ideje još uvek bile sveže. Tako je prvi zvučni film o našem junaku bio "Frankenštajn" (Frankenstein, 1931.), iste godine kad se pojavio i "Drakula" (Dracula, 1931.). Mislim da smo svi nekad ili negde čuli ko je najpoznatiji i možda najsimpatičniji drakula od svih - Bela Lugoši (Bela Lugosi). Njega pominjemo zato što je on zapravo trebao da glumi i u Frankenštajnu, ali je on to na žalost ili sreću odbio, jer kako je govorio, upravo došao Holivud i nije imao nameru da bude lutka koja još i ne govori. Evo, načinjemo tajnu polako.

   Možda je tako i bolje, Lugoši je ostao samo Drakula, sa svojim simpatičnim akcentovanjem engelskog jezika. Ko li zna uopšte odakle je došao?! Naš junak je ustvari glumac koji je takođe došao u Holivud iz "ko zna gde" i koji je takođe ostao urbana legenda sa ne istim ali takođe karakterističnim akcentom. Pošto su producenti stavljali Lugošino ime na postere, a na uvodnu špicu filma znak pitanja "???", niko zapravo nije ni znao ko je on - Boris Karlov (Boris Karloff). Da odmotamo klupko do kraja. Reditelj ovog holivudskog klasika je zapravo bio Britanac, Džejms Vejl (James Whale). U ovaj i sledeći (koji smo suptilno spomenuli) film "Frankenštajnova nevesta" (The Bride of Frankenstein, 1935.), Vejl je uneo nešto sasvim novo. Filmovi puni mraka, straha, jeze, čudnih kreatura, tajni, leševa, pa čak i diskretno skrivenih gay poruka su uspeli da uzbune nežne američke gledaoce i da nateraju producente da malo po malo izbacuju razne scene iz filmova. Drugi film je u Švedskoj npr. zbog raznih cenzura skraćen sa 80 na svega 15 minuta. Konkretno o filmovima svakako nekom drugom prilikom, a sad da završimo tekst i rešimo misteriju. 

    Kao i svi ostali koji samo znaju da je Frankenštajn neko tamo čudovište i ja sam ušao u koštac sa ova dva filma. Znao sam da će biti dobri, možda zbog kritika o filmu, i to je bilo sve. Već na pomenutoj uvodnoj špici je stajalo: Henry Frankenstein - Colin Clive, a na kraju Monster - ???. Šta je ovo, upitao sam i sebe i film?! Radnju neću da prepričavam, to ću drugom prilikom, ali ću da skratim - Frankenštajn je ustvari ludi (ili genijalni, znamo koliko je granica tanka) naučnik, koji je pobegao sa fakulteta da bi se u nekom izolovanom zamku bavio svojim eksperimentima sa strujom i mrtvim leševima. Granica između nauke i fikcije je ovde još tanja, ali dobro, mašta radi svašta. Znači, naš DOKTOR Frankenštajn je uspeo da od delova mrtvaca (koje je prethodno ukrao sa groblja) i jednog mozga kriminalca (greškom ukrao iz laboratorije fakulteta) napravi svoje najveće delo - ČUDOVIŠTE. Čudovište koje naravno nema ime, a ni njegov tvorac ga tako ne zove. 

   U samo jednom pasusu uspeli smo da rešimo sve ono za šta smo se pripremali ceo tekst. Može se brzo i sumirati sve. Svi znamo kako čudovišta prolaze u filmu. Međutim, mnogi kažu da je drugi Vejlov film na ovu temu još bolji, i da se čudovište stavlja u jedan drugi ugao. A dobija i mladu. Eh, da meni sad neku ponudi mladu... Dalje su razni reditelji i produkcijske kuće pravile još mnogo filmova na ovu temu (što obrade ovih filmova, što prerade romana direktno), i sa raznim novim glumcima (iako se ovde zna ko je najbolji); pošto ih nisam gledao ne mogu da ih spomenem. Nama ostaje da znamo o čemu je ovde ustvari reč, a filmove ćemo uz kokice lako da pogledamo. Verovatno nas iz Holivuda očekuje još neka obrada. Do tad, jutjub i čuvena rečenica njegovog tvorca - It's alive. Jesmo li mi?