Ma nešto za decu.

    Odmah da razrešim dilemu, mada kad malo bolje razmislim nisam siguran da li dilema uopšte i postoji. Prva asocijacija na spominjanje pojma iz naslova su valjda crtaći. Crtani filmovi. Animirani filmovi. Kako već... Ili možda Diznilend? Ili Miki Maus? Ali to onda više nije prva asocijacija. Dakle, dileme ipak ima. I odakle meni ideja da na blogu o filmovima pišem o nekom zabavnom parku? Međutim, među ljudima koji ponešto o filmovima i znaju, zabuna apsolutno ne postoji. 

   Za mene takođe zabune nema. Volt Dizni (Walt Disney - iz naslova) predstavlja jednu od najvećih ličnosti u istoriji Holivuda i filma uopšte. Jedan od najvećih umetnika i inovatora, najvećih vizionara je upravo ovaj čovek. Sve samo najveće. To je moje mišljenje. Druga osoba je Čarli Čaplin. O njemu, drugom prilikom. Voltu je posvećen OVAJ tekst. O crtaćima i o Diznilendu znamo i svašta i nešto i previše. Čovek koji stoji iza svega toga je današnjem svetu ipak malo veća nepoznanica. Verovatno zato što je umro još davne 1966.

    Rodio se 1901. u porodici Irsko-Kanadskog porekla (ako je uopšte i važno), u gradu Čikagu. USA, of course. Pohađao noćne škole crtanja (ne verujem da bi danas uspeo da uradi nešto sa tim), pokušao da se prijavi kao dobrovoljac u Prvom Svetskom ratu, odbijen zbog mladosti, onda bio u Crvenom Krstu, a na kraju sa svojim prijateljem (takođe umetnikom u nastajanju), čudnog imena, Jub Iverksom (Ub Iwerks) osnovao studio u Kanzas Sitiju. Nema potrebe da ulazim u detalje, negde tamo se preselio u Holivud, sa bratom Rojem (Roy Disney) i prijateljem Iverksom napravio studio, počeo da pravi kratkometražne neme i naravno crno-bele crtaće, i imao neke uspehe, nemam pojma, tako kaže wikipedija. A ja neću da budem wikipedija.

    Ono što odvaja uspešne od neuspešnih, velike od malih, žito od kukolja (dobro, ovo baš i ne) je ideja. Ideja i ono što iz nje proishodi. Ideja koja je Diznija takođe nepovratno lansirala u svet besmrtnih je bio samo jedan običan miš. Pa, možda jeste miš, ali svakako više nije mali. Naravno, Miki Maus (Mickey Mouse). Njegovo pojavljivanje se poklopilo sa pojavom zvuka na filmu (1927. godina), i sve zajedno, Mikija sa Voltom odvelo u legendu. Prvi zvučni kratkometražni crtani film se rodio - Parobrod Vili (Steamboat Willie, 1928.). Ne treba napominjati koliki je uspeh ovaj crtać doživeo, koliko para zaradio i koliko ga je ljudi pogledalo. I dan danas gleda.

   Nije baš ni sve lako išlo Dizniju posle ovog uspeha. Danas svaka legenda izgleda šareno, ali biti deo nje u stvaranju je jedan veoma mukotrpan posao. Ustvari, odakle ja to da znam, možda su svi heroji samo sedeli skrštenih ruku i pili čaj?! NOT. Serijal muzičkih kratkih crtaća, Silly Simphonies, je dodatno učvrstio Diznijevu reputaciju, kao i prvi Oskar dobijen 1932. (za nešto tamo, nemam pojma). Od 1935., Diznijevi crtaći dobijaju boju (Technicolor), a Miki Maus svoje prijatelje (ne baš 1935., ali tu negde) - Paju Patka (Donald Duck), Šilju (Goofy) i psa Plutona (Pluto). U tom periodu nastaje i najbolji crtać koji je Dizni napravio (nacrtao, osmislio, šta ja znam) - Tri Praseta (The Three Little Pigs, 1933.).

   Onda dolazi još jedno delo koje je zauvek promenilo filmsku industriju, a animirane filmove dodatno. I konačno. Volt Dizni sa sad već brojnim saradnicima odlučuje da napravi dugometražni crtani film. Na kraju su ga i napravili. Više ništa neće biti isto, a razlog zbog koga sam ja stavio Volta Diznija u blog o filmovima je konačno opravdan. Što će reći - animirani filmovi su zbog njega i njegove kompanije postali ravnopravni sa igranim. Ta njegova kompanija (danas se zove The Walt Disney Company) postaje ravnopravni studio sa svim ostalim velikim i manjim holivudskim. Volt Dizni nije samo običan crtač i karikaturista, on je i producent, reditelj, tekstopisac, pozajmljivač glasova (konkretno Miki Mausu sve do 1947.), zabavljač, filantrop a sveukupno filmski genije.

   A koji je to dugometražni animirani film promenio filmsku industriju i poimanje crtaća uopšte? Imate pravo jednom da pogađate - tačno, Snežana i Sedam Patuljaka (Snow White and the Seven Dwarfs, 1937.). Taj film je nastao još davne 1937. godine; e to je podatak za divljenje. Pa moja baba je rođena te godine! Promenilo se od tad mnogo toga, ali način pravljenja crtanih filmova, koncepcija, teme i ideje su ostale iste. Snežana i patuljci su postavili pravila. Znamo svi šta se dešava u ovom filmu, ko ga nije gledao je verovatno imao traumatično detinjstvo. "Aj ho, aj ho, ne damo Kosovo". Tako valjda ide ona pesmica patuljaka.

   Ostaje i ona čuvena legenda da je Volt odlučio da se kriogeno zamrzne posle smrti (umro je od kancera pluća, valjda je pušio previše) i da mu telo stoji negde u nekom Diznilendu. Što se mene tiče može i tako. Šta je sve ostalo iza njega ne mora da se spominje: zabavni parkovi, desetine kultnih crtanih filmova, kompanija koja danas zarađuje milijarde, pa eto i zamrznuto telo (nije sigurno - urbana legenda) i šta ja znam šta još. Međutim, ono najbitnije što je iza njega su ideje. 

    Na kraju, koliko su njegovi filmovi revolucionarni i kvalitetni, mogu da posvedoče i naši komentari s vremena na vreme: "kako su ti crtaći nenormalni (kao u pozitivnom smislu) i kako ih je verovatno smišljao neko na teškim drogama". Kako se vreme neprestano menja, danas je ovo inače pohvala. Da se Volt slučajno ne uvredi. Prokrstarimo li jutjubom, nema šta nećemo naći, a ovde Diznija nazivamo narkomanom. Stvarno nije u redu. Jutjube, izvinjavam ti se.