Hohoho!

    Dok se većina vas već polako priprema za doček, a ljudi na istoku, sat za satom, već polako ulaze u Novu godinu, ja sam odlučio da ni danas ne ostanem bez teksta. Nemojte da se brinete, iako znam da ovo nećete ni da čitate, neću ni da vas davim puno. Ne mogu baš ni sebe da davim: ozbiljnost ostavljam za neki drugi put. I ovaj tekst će u tom svetlu da ostane znatno kraći od onih moji uobičajenih 1000 reči. I jedne slike.

   Ako je baš neko online i odluči da ovo pročita danas (dakle 31.12.) onda da mu kažem - prijatelju, beži odavde, idi ti lepo da se spremaš za noć. Kako kažu babe: "danas je ostavljen dan za veselje". Ili se to kaže za svadbena veselja? Nema veze, proslava je proslava. Pošto nisam odlučio još uvek gde ću i šta ću sa sobom, onda mogu i da dozvolim kratko odmaranje uz ono što sam u poslednje vreme jako zavoleo.

   Pisanje i rad na blogu. Na dočekivanje Nove godine nikako da se naviknem, možda zato što se događa jatko retko, na našu žalost samo jednom godišnje. Eh, da je više takvih dana. Da godina traje kraće. Eh, onda bismo se žalili na starost. Zamislite, dva puta se dočekuje Nova godina, a ovamo imamo od 70 do 150 godina. Suđeno nam ovako, ili su neki tako izabrali.

   Kako god okrenete, uvek nam neko drugi kroji sudbinu. Pa tako i našu radost. Tako i našu starost. Ne možemo ništa povodom toga, možemo samo da budemo srećni. Da se vratim na blog - ja sam tako svoju sreću pronašao uz filmove. Sve dok je ne budem pronašao uz neku devojku. Prva želja za 2013. je bačena u etar. Bože, u tvoje uši! Da li mi je onda bilo i previše filmova ove godine?

    Ne. I nije. Što ne znači da želje ne moraju da se ispunjavaju. Pre toga, moram da kažem, iako još uvek nije vreme za sumiranje rezultata, da sam jako zadovoljan svojim blogom. Doduše, još uvek ga nema ni mesec dana. Komentari su krenuli, neki ljudi su počeli da čitaju, sa mrtve tačke se pomerilo. Još jedna želja za Novu godinu bi mogla da bude vezana za mene, moje pisanje i blog. Konstanta je fizička veličina koja... Dobro, da. Uostalom, sve želje moraju da budu vezane za mene. Neiživljen sam.

   Devojka, pa blog, pa film. I fakultet na kraju. Ima li paketića dovoljno velikog da se sve ovo spakuje? Ako ga ima, Deda Mraze, unapred ti svaka čast. Bio sam dobar cele godine, zgazio manje mrava nego prošle, bacao smeće u kontejnere (koliko mi je trezvenost i antitrezvenost dozvoljavala), prevodio bake preko ulice... Dobro, nećemo baš toliko da se lažemo. Svima vama, svesnim pratiocima mog bloga, i onima koji će to tek da postanu, želim takođe puno sreće i devojaka (naravno ako već niste devojke) ove godine. Ili ako niste u braku. Ili ako ja već ne lupetam dovoljno. O-ho, preterah u ovom pasusu.

    Videh letimično i programe televizija za danas, pa dobro je to, nije loše. Što se mene tiče, samo neka je više filmova. Ono, nije da ih nema, samo, kvalitet nije baš zadovoljavajući. Iako se neki pomalo i trude. Kako televizijama, tako i vama - puno dobrih filmova ove godine. Starih, novih, domaćih, stranih, svih žanrova; pa da dođete ovde i da pričamo o njima. Kakav bi to blog o filmovima bio kad bi se na njemu pričalo samo o devojkama. Porniće ostavljamo za drugu priliku. Zašto mi je trebala ova ružna rečenica da upropasti sve?!

   I tako, mislim da će mi ovo biti poslednji redovi u ovom tekstu i zvanično u ovom danu, u ovom mesecu, u ovoj godini... Poželite mi sreću, ja vama već jesam, pa se družimo i sledeće godine. Au, čoveče, moramo da čekamo celu godinu do sledećeg susreta. Kako smo nekad padali na te naivne dečije forice. Hajde sad, u provod, u alkoholisanje, jer je večeras jedini opravdan dan u godini za to! Čak se i naši stariji uspavaju tek duboko iza ponoći. Mi dočekujemo zoru. Dobro, kako ko. Srećna Nova godina, i do viđenja! Hohoho.