Bližimo se kraju. Odnosno, još nekoliko rečenica, redova i pasusa, i prestaću sa novim unosima u ovu blog stranicu. Rešio sam da završim putovanje. Naravno, kad se jedno završi, drugo mora da počne, a tek će se videti kad će doći taj novi početak. Za sad mi ostaje da se svečano i ponosno odjavim od svih vas.
 
   Nisam siguran ni da li ću uspeti da održim nivo prethodnih tekstova, malo sam umoran od svega, a naročito od ovih pokušaja pisanja, pa dobijem blokadu. A rečenice neće, pa neće. Neka to bude prvi razlog zatvaranja. Trudio sam se, nije da nisam. U početku je bilo i po dva - tri teksta dnevno, a onda sam došao u situaciju da mi i jedan mesečno bude problem. Jedan mesečno, čisto da kalendarčić sa desne strane dobije novu recku.
 
   Entuzijazam je spao, i onda je i volja za pisanjem otišla. Onda sam u međuvremenu pogledao još brdo filmova, i pročitao ili čuo još dva brda korisnih filmskih informacija, što me je sve nateralo da se zamislim nad mojim istinskim filmskim znanjem. Dakle, mnoge tekstove sam prevazišao, a u mnogima su podaci nedorečeni. Ili ideje. Nije da vas ti tekstovi lažu, ali odišu malo jačim amaterizmom. Dobro, ceni se pokušaj i želja, ali kad shvatite da grešite, onda ne želite da taj nivo baš i održavate.
 
    Treće je ono što me je uvek nerviralo i kopkalo - moj stil pisanja se nije ni malo popravio. Bilo je tu par bljesaka; nekoliko tekstova se ističe svojim kvalitetom, ali sve ostalo je blagi prosek, a nije prošlo ni bez promašaja. Nadam se da ću uskoro krenuti ponovo da čitam beletristiku, pa će mi se povratiti i moć dobrog pisanja. Do tad, radnja se zatvara. 
 
  Zašto sam siguran da ću opet početi da čitam? Pa, završavam fakultet. Za sve ovo vreme od kad postoji ova blog stranica (nekih godinu i po dana), ja sam se grčevito borio za trenutak koji če doći u ponedeljak - diplomiranje. Moglo bi se reći da sam rodio nekoliko mečića dok nisam došao dovde. Zato i nisam mogao da čitam ništa drugo do stručnih spisa. Mečići su zahtevni, znate i sami. Od ponedeljka će sve biti bolje. Osim posla, toga ionako nema. 
 
   Vidite i sami da je sve ovo usiljeno. Nekad sam čak mogao da pišem bez i minuta razmišljanja: sad imam temu, a  ne umem da je sprovedem u delo. Naravno, loš pokušaj može da bude samo to - loš. Nisam siguran da li ću novu blog stranicu otvoriti na ovom sajtu, i da li će joj tema biti filmovi, ali sigurno neću da je započinjem dok ne budem definitivno siguran u svoje spisateljske moći. Znam da ih imam, samo se još uvek nisu razradile. Nek' je zdravlja.
 
   Što se tiče filmova, kao što gore i napomenuh, bilo ih je i biće ih. Uskoro ću na IMDb-u proslaviti 2.000-ti naslov. To nije loš uspeh za jednog amatera, ali je tek početak za pravog filmovila kakav želim da budem. Da li ću uklopiti posao, čitanje, gledanje filmova i privatni život, ostaje da se vidi?! Ja znam da ću se sigurno truditi da sve to izbalansiram. Sve dok jednog dana ne budem imao decu, pa i njih ne navadim na isto.
 
   Nek' je zdravlja. Polako bih da se opraštam od vas. Obrazložio sam ono što sam hteo, izvinio se javno (ili ako nisam, to radim ovom prilikom), uzimam katanac i ključ, i polako zatvaram radnju. Pogasili smo svetla, spustili roletne, i možemo da prekidamo. To je to od mene. Bilo je lepo dok je trajalo: ko je čitao, čitao je, ko nije, više sreće drugi put. A sigurno ćemo se naći na nekom drugom mestu. Uostalom, neću da se krijem, javiću vam se.
 
   Do tad, kako kaže Ruška Jakić - ljubav je uvek u modi. Hah, malo mi je sad glupo da završavam njenim citatima. Aj' neka bude Ivo Andrić. Ma ne, nećemo ni njega da diramo. Uživajte u životu, pišite, blogujte, a pre svega toga - čitajte. Ovako ćete makar imati jednu glupost manje. Laku noć, bilo je to zanimljivih 80 tekstualnih avantura.
 
   Film na dan is closed for bussiness.