Ne znam baš kako bih ovo mogao da prevedem na srpski, ali da se odmah zna da naslov predstavlja naziv jedne pesme, numere, kompozicije, ... Toliko od uvodnog pasusa.
 
   Čak nije ni bitno da se trudite oko čitanja teksta, slobodno se spustite dole, na kraj, pratite jutjub link i poslušajte. Verujem da će većina vas prepoznati melodiju iako će po prvi put da "poveže dva i dva". Takvih slučajeva je podosta u našim životima. Ovo možda i ne zvuči razumno kako mi se učinilo u prvi mah. Razumećete!
 
    Tonove ove zarazne melodije je napisao proslavljeni američki kompozitor Henri Mansini (Henry Mancini), i to specijalno za film "Hatari" (Hatari!, 1962.). Dakle, ko baš i ne zna, Mansini je poznatiji kao kompozitor filmske muzike. Zato ga i spominjem, ipak je ovo filmski blog. Kad već ispiram mozak samome sebi.
 
 
    Rečenicu - dve o filmu. A onda poneku i o Mansiniju. Jer ovo nije tekst ni konkretno o filmu, niti konkretno o kompozitoru. O njemu možda i drugi put.
 
   Film baš i nije toliko poznat, niti je vrhunac holivudske kinematografije, niti je kultni klasik. Samo je, eto tako, dobar film sa makar jednim poznatim glumcem i od strane dobrog reditelja. Džon Vejn (John Wayne) i Hauard Hoks (Howard Hawks). Verujem da znate ko je ko. Makar ste čuli za glumca.
 
 
   Da nije bilo novogodišnjeg prikazivanja na jednoj našoj televiziji, ne verujem da bih u skorije vreme i pogledao ovo delo. Inače, film se više fokusira na likove nego na radnju. A šta oni tamo rade? Ništa specijalno, love životinje po afričkoj savani i onda ih prodaju zološkim vrtovima. Ima ih raznih nacionalnosti, ima i nekoliko devojaka, pa tu bude i romantična priča u pozadini. Simpatično, naročito za mene - ljubitelja klasične kinematografije. 
 
   Naslov i tema safarija će vam dati ideju da se tu negde pojavljuju i slonovi. Jedna od pomenutih devojaka u filmu odlučuje da se posebno brine o dva slončića, a zauzvrat joj oni uzvraćaju ljubav. Ništa lepše od ljubavi između čoveka i životinje. Tu makar nema laži. 
 
 
   I onda je naš kompozitor, za simpatične scene druženja devojke i slončića napisao posebnu temu. Čujemo je u scenama gde ih ona vodi na reku ili kad se jure po ulicama jednog afričkog grada (nisam siguran ni koja je zemlja ni koji grad u pitanju - možda negde u Keniji ili Tanzaniji).
 
   Henrija Mansinija znamo kao autora široko poznate Pink Panter teme. Ko za nju nije čuo, verovatno je ili gluv ili zaista nije za ovaj svet. Ostale poznatije kompoziije su mu Moon River iz filma "Doručak kod Tifanija" i Peter Gunn tema iz istoimene serije. Nađite ih obe na internetu; i za njih ste sigurno čuli, ali ih se opet verovatno ne sećate.
 
 
   Naš Mansini je tokom karijere dobijao dosta nagrada, što Oskara, što Gremija (Grammy Awards), a njegova zaostavština i uticaj žive i danas. Popularna pesmica o slončićima takođe živi u brojnim reklamama i raznim obradama. 
 
   Verujem da sam bio dovoljno zanimljiv i ne previše štur. Želja mi je da ne preteram sa detaljima i da ne bude baš dosadno. U svakom slučaju, kao što gore stoji, ako ste rešili da odmah pustite pesmicu, verovatno vam je zapala za oko ova rečenica.
 
   Kad je budete poslušali, vratite se gore na tekst, nije nešto mada nije ni loš. Laku noć...