O njoj bi mogli da se pišu redovi i redovi, kolumne, pesme i romani, moglo bi da se diskutuje do ujutru, pa i do sledeće večeri - međutim, ono što ću ja da pokušam biće samo fragment fragmenta potencijalnih mogućnosti. Prošlo je dvadesetak godina od njene smrti, a Marlen Ditrih (Marlene Dietrich) i dalje pleni svojom pojavom, nastavljajući svoju besmrtnu karijeru preko urbanih legendi i holivudskih anegdota. Ako neko ne zna, ona nije bila samo glumica: naravno, pod uslovom da uopšte znate da je bila glumica.
 
   Kako se nisam previše oduševio sa svim holivudskim glumačkim legendama u onoj meri u kojoj su mi to neke informacije nagoveštavale, mislio sam da će stvar sa Marlenom (iako je ovde pravilnije da se piše Marlen, draže mi je da je zovem Marlena) da bude slična. Na ličnu sreću i zadovoljstvo, napravio sam pogrešku. Marlena kao glumica jeste jedna velika legenda i zaslužuje sve ono što se o njoj napisalo i što se još uvek prepričava. Ono loše što je o njoj pisano, nju nije zabrinjavalo ni za života, tako da nema bojazni da bi danas imalo bilo kakvog uticaja. Što se mene tiče, za sad sam pogledao samo tri filma u kojima je ona glumila, pa prema tome, iako ne mogu da vidim celokupnu sliku, mogu da prepoznam da je sve na svome mestu. Da završavamo sa uvodom - ovaj tekst nije posvećen Marleni kao glumici, ali sam morao da joj odam počast sa nekoliko pohvalnih rečenica. Od koga je i ovo je previše.
 
 
   Dakle, Marlena je pre svega bila glumica koja se vrlo rano preselila sa nemačkog na holivudski film. Možda nekom eto danas deluje čudno, ali postoji jedna šira priča u vezi transfera nemačkih umetnika u Holivud što ću ostaviti za neke druge prilike. Dalje, tokom godina, postala je jedna od najkontroverznijih, najintrigantnijih i najzanimljivijih zvezda ne samo filma već i celokupnog šoubiznisa. Znamo je kao pevačicu i plesačicu, a svojim kabare nastupima je ostavljala bez daha, i bogami uzimala fine svote novca. Naravno, pevanjem i plesanjem aktivnije je počela da se bavi tek nakon dobrog utemeljenja glumačke karijere. Čak je i u svojim pedesetim godinama izgledala zanosno, a zaštitni znak su joj bile noge. Možda je ovo malo nespretno rečeno?
 
   Ne samo svojom lepotom i talentom, pažnju je zavređivala i njena otvorena biseksualnost, već pomenuti golišavi i provokativni nastupi, pa brojne veze ili makar priče o eventualnim brojnim vezama sa drugim megazvezdama tih vremena. Među prvima je počela da nosi muške pantalone, a definitivno je zaslužna za današnje ponašanje "modernih uspešnih" žena širom sveta. Može se reći da je njena karijera počela skromno: prve uloge koje je dobijala u filmovima su bile nebitne, pa niko nije mogao ni da je primeti. Čovek koji ju je "iskopao" je bio američki reditelj nemačkog porekla Jozef von Šternberg (Josef von Sternberg), a ovom rečenicom dolazimo do konkretne stvari.
 
   O Marleninoj karijeri, rekoh već, može da se priča do prekosutra (šta sam ja rekao: do ujutru?), tako da ćemo neke druge anegdote ostaviti za prigodniju priliku. Razlog zbog kog smo ovde je nešto konkretniji. Treba znati stanje stvari u nemačkoj filmskoj industriji tokom dvadesetih i na prelazu u dridesete godine XX veka, ali bi i to odnelo mnogo prostora. Rećiću samo da su se njihovi filmovi tog vremena ravnopravno nosili sa američkim, ako nisu bili i bolji. Šternberg dobija ponudu od berlinskog filmskog studija UFA da snimi jedan od prvih nemačkih zvučnih filmova. Tako je nastao prvi svetski klasik zvučnog filma "Plavi anđeo" (Der blaue Engel, 1930.).
 
 
    Film nam govori o tome kako jedan čovek može da propadne ako se pogrešno zaljubi, odnosno ako se zaljubi u pogrešnu osobu. Hm, osoba čak ne mora ni da bude pogrešna. Kao i sva Šternbergova dela ni ovo nema mnogo radnje, razvlačenja priče, niti oslikavanja likova. Film dočarava atmosferu jednog trenutka, a onda i pogrešan život čiji je svaki sledeći dan bleđa kopija onog prethodnog. Eh, da nam je neko pričao da će tako biti... Emanuel Rat (Immanuel Rath) koga tumači veliki nemački glumac tog vremena Emil Janings (Emil Jannings), je uvaženi profesor lokalne Gimnazije, vrlo strog, dosledan i precizan. Kad uhvati svoje studente da razmenjuju slike golišave starlete putujućeg noćnog kluba, odlučuje da tamo i ode ne bi li ih uhvatio "u šteti". A sad se igramo pogađanja.
 
    Pomenuta golišava starleta (pevačica, igračica, ili možda nešto uvredljivije) je prelepa Lola-Lola, a ako povežemo dva i dva, dobićemo odgovor da njenu ulogu tumači Marlen Ditrih. Dakle, Marlena već u svojoj prvoj ulozi na zvučnom filmu izaziva, mami poglede i "zatvara kuće". Rekoh već gore da ju je Šternberg nekako iskopao iz jednog malo poznatog mjuzikla i napravio od nje zvezdu odmah nakon prve bitnije uloge. Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, kako u ovom filmu, tako i u životu. Marleni je ovo bila prva, a Janingsu poslednja velika uloga. Šternberg se zaljubio u nju, bili su čak i zajedno, a onda kako to nije moglo da funkcioniše, postajao je sve ljubomorniji. Ah ta Marlena.
 
   Nikad se nije desilo da mi tekstovi budu egzaktni što se tiče teme razgovora, a tako će biti i sa ovim. Trebalo je da se piše o muzici, a ja se raspisah kao lud, bez ikakvog spominjanja neke pesme na vidiku. Još malo ćemo, tu je pesma, baš iza ugla. Naš uskoro nesrećni profesor dolazi u noćni klub, ne sluteći da će se uprkos svom strogom držanju ipak zaljubiti u fatalnu Lolu-Lolu. Što znači da se svaki kamen da obraditi ako nađemo dovoljno dobro oruđe za njega, i da ne mora uvek samo tiha voda breg da roni. Ono što je omamilo i nateralo profesora da se nepovratno zaljubi je samo jedna mala i bezopasna pesma izvedena te večeri specijalno za njega. Naravno, u drugom delu filma ćemo videti kako ta pesmica nije ni malo nevina i da u njoj, koliko god da je lepa, nema nikakve draži: Lola-Lola će je izvoditi svake većeri pred drugim muškarcima, u drugim klubovima, drugim gradovima, ... 
 
 
   Međutim, ako život za nekoga ide dalje, našem profesoru je stao: zaljubio se, oženio, ostavio posao, otišao sa svojom ljubavi na daleko putavanje i tako bacio svoj život u bezdan nepovrata. Ona je nastavila da flertuje sa drugim muškarcima, a on je postao najobičniji klovn i zabavljač. Na kraju će ga bezobličnost trenutnog života i sramota od ljudi koji su ga nekad poštovali odvesti u smrt. Poučna priča o tome šta treba raditi i da li se treba uvek voditi putanjom ljubavi i ne biti ni malo rezervisan. Naravno, to ne može da se vežba. A sad - pesma.
 
    Pre toga da se kaže kako je film sniman i na nemačkom i na engleskom, pa pesma ima svoja dva oblika. Na nemačkom bi to zvučalo: "Ich bin von Kopf bis Fuss aus Liebe eingestellt", što se može bukvalno prevesti kao: "Od glave do pete spremna sam za ljubav". Komponovao ju je Fridrih Holender (Fiedrich Hollaender). Možda neko od vas i voli nemački jezik, ali ja ne smatram da je dovoljno dobar da bi se na njemu pisala poezija. Naravno, nećemo da vređamo velike nemačke pesnike, ovo samo konstatujem za konkretan slučaj. Amerikanizovana verzija zvuči malo lepše - "Falling in Love Again (Can't Help It)", a čak ne mora ni da se prevodi. I sad zamislite kako vas neko priziva, kako vam peva da ne može protiv sebe i svog zaljubljivanja, a onda... Neka nesrećan kraj ostane samo na filmu.
 
 
    To je bila prva pesma koju je Marlena izvela, iako nije bila pisana specijalno za nju. Svoju kabaretsku karijeru je kasnijih godina gradila sa još nekoliko svojih i naravno pozajmljenih prepevanih. Najpoznatija je svakako "Lili Marlen", mada je Marlena ostala poznata po izvođenju verzije na engleskom jeziku. I o ovoj pesmi nekom novom prilikom, tek oko nje postoji mnogo priča. Inače, i pesma "Falling in Love Again" nije ostala samo Marlenina, razni bendovi i izvođači su je obrađivali i prepevavali, od kojih su najpoznatiji Bitlsi (The Beatles) i Kristina Agilera (Christina Aguilera). Može se dugo diskutovati oko toga kako je Marlena došla tamo gde jeste, na njenu sreću, mnogo se kockica poklopilo. Velike priče imaju i često sasvim neočekivane obrte, pa ne iznenađuje to što većina ljudi ostane anonimna - možda jednostavno ne veruju u čuda.
 
   Ako nekad čujete ovu pesmu, setite se da je njena prvobitna namena bila odvođenje muškaraca u pakao života. Hm, možda ovo može da posluži ženama da onda lakše upravljaju nama. Neka sam vam dao moćno oružje. Eto, i simbolika je tu - baš onoj osobi koja je bila oličenje prave i slobodne žene je pripala "čast" da jednu uspešnu (ali izgleda emotivno nesposobnu) osobu odvede u provaliju. Za početak. Rezimirajući sav svoj trud mogu da kažem da sam još jednom preterao i da sam malo umrsio klupko. Ovde je bilo svega a ponajmanje priče o muzici. Za sve će se ipak pobrinuti jutjub, pa ako i ne pročitate ceo tekst, možete makar da poslušate. Pretpostaviću i da će vam pesma zvučati staromodno, ali šta sad, pa nismo baš svi od juče, bilo je života i pre nas. Čuvajte se opasnih žena! Ovo važi i za dame.