Tekst možda dolazi sa malim zakašnjenjem jer je trebao da bude objavljen za 8. mart, ali sam zbog tehničkih razloga bio sprečen da to i uradim. Da li je taj splet slučajnih okolnosti možda i dobar, da li bi simbolika dana žena sa jednim poznatim filmom i još poznatijom ličnošću možda bio uvredljiv za žene?! Kako bilo, danas sam ovde, i pišem, a da li se nešto promenilo za ova dva dana, ostaje do kraja teksta da se vidi.
 
   Ovo mi je najduži neobavezni i improvizovani uvod do sad. Danas govorimo o jednom liku, tačnije ženskom liku, koji je i literarni i kinematografski. Nisam siguran koliko je on poznat kod nas u odnosu na njegovu popularnost u svetu, i još sam nesigurniji u to šta do kraja taj lik predstavlja. Karikatura, satira, simbolika ili surova realnost? Ili samo realnost? 1958. godine, Truman Kapote, američki pisac je izdao knjigu "Doručak kod Tifanija", koja je odmah postala bestseler i hitno tražila svoju ekranizaciju. Zato i referenca u naslovu. Film je došao vrlo brzo.
 
 
   Dakle, da ne dužimo, Blejk Edvards (Blake Edwards), reditelj poznatih komedija, je za studio Paramount režirao istoimeni film "Doručak kod Tifanija" (Breakfast at Tiffany's, 1961.), ali koji nije toliko rigorozno bio vezan za knjigu. Nas knjiga od ovog trenutka ne zanima, fokusiraćemo se na film, bio on isti ili se razlikovao od nje. Ne moraju se trošiti reči na to da je i ovo bio bestseler svoje vrste (bolje napisati - blokbaster), iako bez neke veće umetničke vrednosti. Hm, što se mene tiče, film je tu negde, levitira, nije Best of the best, nije veliki film, ali je dobar, nije loš i nije negledljiv. Te godine je glavna tema, pesma Moon River autora Henrija Mansinija (o kojem sam pisao nekoliko tekstova unazad) dobila Oskara za najbolju (pesmu svakako). 
 
    Glavne uloge tumače Džordž Pepard (George Peppard), čija se karijera i nije naročito rascvetala u Holivudu, i zanosna, slatka, ljupka (bla, bla, ...) Odri Hepbern (Audrey Hepburn), poreklom Belgijanka, jedna od najpoznatijih ikona tog istog Holivuda. Pa dobro, Pepard je u to vreme bio mlad, lep i plav, pa su ga verovatno zato i birali. On glumi pisca sa nedostatkom inspiracije - Pola Vardžaka (Paul Varjak) koji se doseljava u stan pored svoje partnerke u filmu. Zanimljiva je i uloga stanodavca Juniošija (Mr. Yunioshi) koga glumi Miki Runi (Mickey Rooney) sa svim zapadnim predrasudama o ljudima sa dalekog istoka, što je kasnije izazvalao burne reakcije i negodovanja. E sad, ono zbog čega smo svi došli ovde je naša ljupka, zanosna, slatka ... Odri, koja glumi ljupku, zanosnu i ne znam koliko slatku Holi Golajtli (Holly Golightly), ženu koja je: (e pa ne može ceo tekst da se sabije u jednu rečenicu).
 
 
    Film bi spadao u kategoriju romantične komedije, ali kao savremeno ostvarenje ranih šesdesetih godina, danas nije baš toliko zanimljiv. Osim pravim zaljubljenicima u film. Godine posle toga su donele burne promene u svetu kinematografije, pa se ovo delo može svrastati u starije. Dakle, Holi Golajtli je najpoznatiji ženski lik u istoriji te iste kinematografije, složili se vi (ili bilo ko drugi) ili ne. Ona je lepa i lepo se oblači, što je prvo što zapažamo na njoj. Popularna "mala crna haljina" koju je specijalno za film fizajnirao francuski dizajner Živenši (Givenchy) je danas takođe jedan od najpopularnijih modnih detalja (ili kako se to već zove) ikad kreiranih. Osećam da mi ne prija da pričam o ženskim modnim detaljima i da taj posao pripada nekim drugim osobama (pre svega ženskim osobama). Nekoliko tekstova ranije sam postavio pitanje "Gde je ženi mesto?", a danas pokušavam da napravim neki balans, da ne bude da sam "ovakav" ili "onakav". To je sve, nema misterija.
 
   Uloga Holi Golajtli je pravljena za Merlinku (Marilyn Monroe), ali je zbog tadašnjih njenih problema, njenu rolu uzela Odri. Odri je navodno imala problema sa ulaženjem u ulogu Holi jer je kao introvert trebala da glumi jako ekstrovertnu osobu. Dakle, tek smo na početku filma, gde je ona u crnoj haljini, izlazi iz taksija i staje ispred poznate zlatare (ili je možda nešto više od toga, ne znam da li je uvredljivo pisati "zlatara"?) Tiffany & Co. na sred Menhetna. Misterija iza naslova filma se odmah otkriva - ona jede neko pecivo i pije kafu dok gleda u izlog. To je njen doručak.
 
 
   Odavde kreće cela fama njenog lika. Kad sam prvi put gledao film, mislio sam da će ona da uđe i kupi nešto. Ali, ne, tema je potpuno drugačija. Ona u stvari nije ni spavala te noći jer je bila ko-zna-gde i zaustavlja se tu skoro svakog dana da bi "naparila oči". Holi Golajtli je sponzoruša, odnosno - bavi se poslovnom pratnjom. Da ne bude zabune, nisam ja neki ortodoksni religiozni asketa, mene baš briga, ali mi ide na nerv to što je ona simbol nekih ženskih karakteristika koje su danas jako popularne, i nama muškarcima ne idu baš u prilog (serija "Seks i grad" je samo dodala na ovome). Možda nam zato i smetaju. Ja nemam para za poslovne pratnje ili sponzoruše, pa sam zato i isfrustriran. 
 
   Međutim, da ne budem preoštar, i sponzoruše su živa bića, pa je nama suptilno prikazano kako je Holi Golajtli u stvari jako zbunjena i nesigurna. Svoje probleme rešava galamom, žurkama, izlaženjem i guranjem problema pod tepih. Nije ni to nešto loše, da se razumemo - alkohol je alat kojim se mi muškarci služimo za hvatanje u koštac sa istim stvarima. Dobro, i Holi pije u filmu. Njen brat je u vojsci, negde daleko, a ona kao skuplja pare da bi ga vratila nazad. Inače je kao jako mlada bila udata za čoveka iz neke američke zabiti, pa je pobegla od njega i u Njujorku potražila sreću. On se na pola filma pojavljuje da je traži i vrati kući, ali mu ona objašnjava kako to više nije to i kako se promenila, s tim što ga i dalje voli. Pa dobro, kad žena ume da vrti oko prsta - ona ume.
 
 
   Da ne bude da napadam samo žene, ni ovaj pisac Vardžak nije ništa bolji. Pošto nema inspiraciju niti motiv za pisanje i ne može baš da živi od svog rada, "sreću" pronalazi u zagraljaju svoje "dekoraterke", očigledno starije žene. Njemu se komšinica Holi jako zasviđala (a kako i ne bi), pa od prvog susreta stalno svraća kod nje, razgovara, deli savete, jedno-drugo-treće, i želi hleba preko pogače iako ona nije zainteresovana. Znamo svi današnje probleme friend zone - "baš si divan, ali mi smo samo prijatelji" - i ostalo ... Ni Holi baš nema sreće kako se film približava kraju. Neki lik, koji je debeo i ružan do zla Boga, ali zato sin bogatog kapitaliste, za divno čudo nalazi drugu devojku, i to pored žive Holi koja ga saleće kao muva ... On ostaje bez nasledstva, pa je u svakom slučaju kiselo grožđe. 
 
   Obrni - okreni, naša dva glavna junaka su suđena jedno drugome. Ima tu i neka priča oko nekog mafijaša kojeg Holi posećuje svakog vikenda u zatvoru i daje neke informacije za koje i ne zna da su bitne. Dobija i naknadu za to, iako nema pojma o čemu je reč. Kako je to manje bitno za suštinu, preskočiću. Dakle, prilazimo kraju, nešto se dešava, ona nalazi svog muškarca, bogatog Brazilca i hoće da se uda za njega; dakle, konačno se "smirila". Međutim, zbog te njene umešanosti sa mafijašem, koja se na kraju otkriva, Brazilac beži nazad u svoju domovinu i ostavlja verenicu. Imamo još jedno kiselo grožđe. Naravno, sve ono što "moćne" žene imaju je zapravo jedan veliki balon koji lako može da pukne. Holi je pogubljena i ne zna šta da radi, iako bez problema može da se vrati svom prethodnom životu. Kako to biva u romantičnim komedijama, dvoje glavnih junaka su konačno zajedno, a živeće srećno do kraja života.
 
 
   Nisam verovao da će se ovo baš odužiti do besvesti, mislio sam da napišem samo jedan skroman i kratak tekst. A takođe mi se čini da nisam do kraja pogodio suštinu njenog lika, možda sam samo pljuvao gde nisam trebao, i to bez većeg razloga. Hteo sam da napišem tekst o ženama koje su slobodne, aktivne, preduzimljive i kojih je danas sve više. Iako je kraj filma obećavajući, poenta baš i nije. Makar ja mislim da nije. Ako neko ovo bude pročitao pa mu nešto zasmeta, slobodno neka komentariše, stojim na usluzi povratnog pljuvanja. Za sve žene koje će me možda zamrzeti... Meni više sreće drugom prilikom!