Dobro je da sam ih se setio.

   Kako je reorganizovan ovaj blog, to mi nije padalo na pamet. Praznično raspoloženje mi je ipak pomoglo da se setim.  Dve rečenice su dovoljne za dobar uvod. Možda dve dobre. Kao da mi je nešto zapelo. Možda baš praznično raspoloženje? Veselo, veselo! O čemu ćemo danas da pričamo: filmovi, scene, likovi, muzika? Ne, ne... 

   Pretpostavljao sam da mi đavo neće dati mira (po ko zna koji put već), pa sam i napomenuo da se konstrukcija tekstova neće dugo održati istom. Dobro je da sam ispravljajući sebe, drugi put napravio pravilnu raspodelu. Ostalo je samo da dodam ono što je falilo. U sred ovih praznika, ponestalo mi je mesta za priču o crtaćima. Ili ih zovite kako poželite. A pasusi nastavljaju trend skraćivanja.

   Trebalo je onda ovu poslednju rečenicu da prebacim u ovaj. Počevši od ovog teksta, pa na dalje, imaćemo novu kategoriju i novu grupu tekstova. Znamo svi šta nam je bilo najslađe da gledamo dok smo bili deca. U vezi crtaća odmah mogu da se postave dva suštinska pitanja. Da li smo još uvek deca? Da li su crtaći za decu? Problem je što se ova dva naizgled ista pitanja potpuno isključuju. Šta smo to onda mi? I da li su deca neozbiljna?

   Da se odmah očistimo od svih onih koji misle da su crtaći neozbiljni. "Crtaći su samo za decu" i ostale izjave kod mene ne prolaze. Mogu da dodam da retko koji film u poslednje dve godine može da bude smisleniji od iole ozbiljnijeg crtaća. Kad budemo raskrstili sa tim, možemo da krenemo dalje. Na početku smo napravili podelu na narativne i nenarativne filmove. U ove druge spadaju dokumentarni, alternativni, umetnički, apstraktni, kratkometražni, možda televizijski i na kraju animirani.

   Porasli smo, pa nam više nisu crtani, nego su animirani. Ko god želi da raste. Rasprava ide u ovom pravcu. Pođite za mnom! Već je pomenuto nekoliko ličnosti i konkretno animiranih filmova, pa se može stvoriti neka vrsta zabune. Iako nje nema. Vrlo prosto. Animirani filmovi su po jednoj podeli nenarativni, a po drugoj ovo drugo. Odnosno ono prvo. Imaju narativni tok. Osim onih koji ih nemaju. I onih koji su kratki, koji ih takođe imaju ali su kratki. Čekaj, čekaj, polako. Ide li ovo negde?

   Malo sam odleteo, malo sam vas zbunio. Ali vi ste pametni, znate na šta mislim. Ovo radim da sebi ne bih pravio probleme. Dakle, odlučio sam da sve buduće tekstove koji će govoriti o svim ličnostima, dešavanjima i ostalim stvarima iz sveta animiranog filma prebacim ovde. I kratkometražne, i klasično - animirane, i digitalne i kadar - po - kadar (stop motion). Polako sa tim podelama. Nije problem, objasniću pasus niže.

    Kako dolazim do kraja, osećam kako imam jedan jadan tekst. Nema opravdanja iako nisam imao inspiraciju. Ne zbog teme, da se razumemo. Crtani filmovi su se pojavili nedugo posle pojave prvih igranih filmova, a možda i simultano, što će reći na početku XX veka. Kao i tadašnji igrani, i ovi su bili kratki i u svojoj ranoj mladosti nisu zavređivali mnogo pažnje. Naravno, svi su bili ručno crtani (valjda znamo kako to ide: 24 sličice su jedna sekunda, pa puta 60 za jedan minut, i tako dalje). Razvojem kinematografskih tehinka polako su rasli i naši crtaći. Revoluciju je napravio znamo već ko, pisali smo o njemu. Naravno, nije to sve išlo baš lako, bilo je potrebno dvadesetak godina Diznijevog rada do onoga što će promeniti animirane filmove u celosti.

    Ružno je naravno da se priča samo o Voltu Dizniju kao revolucionaru animiranog i filma uopšte, ali s druge strane, on i zaslužuje da bude na prvom mestu. Posle "Snežane i sedam patuljaka" (Snow White and the Seven Dwarfs, 1937.), sve je bilo drugačije. I producenti i reditelji i gledaci su na animirane filmove posle nje gledali drugim očima. Animirani filmovi su podjednako dobro mogli da ispričaju priču kao i igrani. A to rade i dan danas. Mnogi čak i bolje. Tehnika je stalno napredovala, pa smo dobijali sve ono što sam gore naveo. Prvo se razvijala tehnika ručnog crtanja, do sredine osamdesetih godina kad je počelo da se eksperimentiše sa digitalnom animacijom. Korak po korak i digitalni crtaći su potpuno zamenili one klasične. Naravno, ima izuzetaka, pričaćemo i o njima. Tehnika kadar - po - kadar predstavlja nešto zasebno, ali se i ona svrstava u animaciju.

   O svim ostalim tehnikama, stilovima i pratećim stvarima drugom prilikom. Ovim smo otvorili jedno novo poglavlje, sve o crtaćima ostaje ovde. I svi kratkometražni crtaći vredni pomena će takođe biti obrađeni; popularne crtane serije, likovi, muzika, sve što ima smisla. Tako. Na kraju sam uspeo malo da se popravim. Nadam se da je sve u redu? I nemojte nikad da odrastete, makar nemojte da lažete sebe kako ne volite crtane filmove. Odnosno, nemojte da lupate gluposti govoreći kako su oni samo za decu. Čak mislim da je istina na drugoj strani. That's All Folks.