... je Badnje veče?

    Pre svega da vidim mogu li ovaj tekst da napišem u jednom dahu, i bez pauza. Ne znam da li se kaže "Srećno Badnje veče" ili je "Hristos se rodi", ali smo i dalje u prazničnom duhu, koji eto traje danima. Baš nešto žalim ove naše poslodavce. Uneli smo slamu i naložili badnjak, i sad možemo na miru da gledamo filmove, ako ih uopšte ima na tv-u. Ako ih nema, mogao bih neki i da vam preporučim pa da ga pogledate, tako je do sad išlo. Nismo uzalud u prazničnom raspoloženju.

   Iako su naši senzibiliteti različiti, pa nas ni Holivud ne sluša i pravi filmove po svojim zamislima, možemo večeras da budemo opušteni bez obzira na sve. Možda sam ranije trebao da napišem tekst jer ste verovatno već doneli odluku. Dočekujemo Božić, sutra nema posla, iako bi bilo dobro da poradimo malo ili ustanemo rano, za svaki slučaj, da nam bude dobra godina. Šta bi najbolje ulepšalo jedno praznično i mirno veče? Pa naravno, crtani film.

   Dva teksta unazad smo inaogurisali novu kategoriju na ovom blogu, i zato moramo punom parom da pišemo o crtaćima ne bi li smo sustigli ove druge. Nećemo ništa da radimo na silu, mislim da bi jedan crtać zaslužio mesto na malim ekranima u sred Badnje večeri. Razmišljao sam i o tome koji bi to naslov bio dovoljno dobar da opiše veče pred Božić, ali se ispostavilo da bi se sve opet svelo na iste i pozate teme. Možda u našoj tradiciji i nije gledanje crtaća na Božić, ali na kraju, nigde nije zapisano ni da nije. U nemogućnosti dobrog sadržaja koji bi opisao događaje uoči Božića, odlučio sam se za naslov. Koliko sam pogrešio, ocenite sami. 

   Vrlo je napeto poći linijom kojom hodaju svi miljenici dela čoveka čiji film planiramo da pogledamo. Zašto on ima toliko obožavalaca, meni neće biti jasno, a ovo što sam rekao bi upravo moglo da izazove njihov gnev?! Ne smem da uradim ni jedno ni drugo. Drugo je da probam da ne razočaram sebe. Naslov "Noćna mora pre Božića" (The Nightmare Before Christmas, 1993.) je bio zaista primamljiv kao naslov teme za Badnje veče. Morao sam čak i da ga pogledam. Dobro, dobro, nema preterivanja, da je crtać loš, ne bih ga izabrao. Pomenusmo autora, a ime mu je Tim Barton (Tim Burton). Ah, taj Barton, hipster pre hipstera.

    Treba odmah reći da Barton nije reditelj ovog dela nego samo njegov producent i scenarista. Ustvari, on je razradio ideju, a neko drugi je sproveo u delo jer je u to vreme snimao je "Povratak Betmena" (Batman Returns, 1992.) i radio pretprodukciju za film "Ed Vud" (Ed Wood, 1994.). Sa podacima moram pažljivo, i dalje se plašim gneva koji bi mogao da bude izazvan. Osim njima, vernim Bartonovim pratiocima, široj publici je Noćna mora malo poznato delo, možda zato jer je stvoren onih godina kad nam je na prvom mestu bila borba za goli život. Nećemo o tome, skakavci su pojeli mnogo više od našeg znanja. Hoćemo li da nastavljamo, izgubismo silno vreme u raspravi?!

    Reditelj je bio Henri Selik (Henry Selick), a radilo se pod Diznijevom produkcijom. Ne znam da li je Barton još uvek pod ugovorom sa njima, ali znam da je počeo karijeru kao Diznijev animator, i ostao veoma bliski saradnik i danas?! Međutim, tema same priče je studiju delovala previše mračnom za nešto što bi deca trebala da gledaju, pa je pušten pod produkcijom krovne kuće Touchstone Pictures. Sad za sve one iz široke mase koji ne znaju šta je to toliko strašno u ovom crtaću, da pojasnimo. Pre svega, tema pliva negde između Noća veštica (Halloween) i Božića. U izmišljenom svetu, glavni likovi su smešteni u Halloween Town (ne želim ovo da prevodim), jedan od mnogih gradića u kojima žive čudna stvorenja sa kojima se upoznajemo na svaki praznik. Ili samo Amerikanci.

    Glavni junak među svim bizarnim stvorenjima ovog gradića je Džek (Jack Skellington), čini mi se i njihov kralj, koji ih iz godine u godinu vodi na svaku Noć veštica, gde su oni glavni organizatori ove plašljive večeri. Njemu sve to jednog trenutka dosadi a posle lutanja kroz neku šumu naleti na portal za Božićni gradić (Christmas Town), gde se upoznaje sa svim čarima Božića. I još jedno ili: ili misli da se upoznaje. Odlučuje da kidnapuje Deda Mraza, preuzme njegovu ulogu i čitavu proslavu Božića. Zajedno sa svojim sugrađanima organizuje sve neophodne pripreme. Ili makar misle da su ih organizovali. Dokle više ovo propitivanje? Još malo. Naravno, pošto ne znaju šta to Božić zaista i predstavlja, pripremaju ga prema Džekovoj ideji koja je dobronamerna, ali pogrešna. Šta znaju vampiri, duhovi, veštice, polumrtvaci, goblini i vukodlaci šta je Božić? Poznato?

    Jedina osoba koja primećuje da nešto nije u redu je Seli (Sally), devojka sastavljena od lišća i krpa, a kojoj je život podario ludi naučnik. I tema ljubavi je provučena kroz ovo delo, tako da imamo kompletno ostvarenje. Ne treba pominjati da im posao ne uspeva, deca se se uplašila bizarnih poklona (odsečene glave, zmije i ostalo), i policija kreće u poteru za uzurpatorom. Na kraju, Džek shvata svoju grešku, oslobađa Deda Mraza, vraća Božić, zaljubljuje se u devojku, srećno i dugovečno, bla, bla... Kao i svaki put - pogledajte; a vi Bartonovi poštovaoci nemojte previše da mi zamerate na eventualnim propustima. Treba napomenuti da je film urađen u tehnici "kadar - po - kadar", i da je napravljeno preko 200 maketa za razne likove, a čak 400 raznih modela Džekove glave za izražavanje svih osećanja i mimike lica. Sve u svemu, tehnika koja je dugo bila zapostavljena, dobila je nazad svoje mesto među umetničkim delima. Zar je malo što sam uporedio sa umetničkim delom?

   Inače, još jedna rečenica za poslednji pasus: ne treba nikako zapostaviti Danija Elfana (Danny Elfman) jer je ceo film urađen kao mjuzikl, a njegova muzika i pesmice kao podloga cele priče. Koliko je priča mračna a tema pogrešna za ovo prigodno veče, procenite sami. Znao sam i pre početka pisanja da nije možda najbolji izbor detalja i priče, možda nije ni previše Božićna, ali svakako ima neke dobre razloge da se zamislimo. Iako je samo jedan običan crtać. Ovo treba da zvuči sarkastično. Na kraju, Božić nije nešto što se slavi eto tako radi reda: vidite od komšije pa probate i sami. Ne. Božić ne probavati sam. Uz želje za lepo provedeno veče i prijatno Božićno jutro i podne, ja se odljavljujem. A pre Božića, noćna mora.