Hipsteri, gde ste?

   Pre svega, da vam uputim moje izvinjenje (iako ne znam kome tačno) pošto ovaj tekst dolazi sa malim zakašnjenjem. Da se nisam trgnuo, ostavio bih pisanje za sledeći dan, što mi nije želja. Zablenuh se u filmove, naravno. Kad bih sa takvom ljubavlju mogao da učim, pitanje "gde bi mi bio kraj?" ne bi se ni postavljalo. Večeras smo tim povodom u nešto drugačijem izdanju. Ne mogu odmah sve da otkrijem, ali definitivno neću da govorim o svom školovanju.

   Svaki put kad krenem u izradu nekog teksta na ovom blogu, ja ne znam kakve će sadržine biti moje rečenice, ali imam temu. Ovoga puta, tema je muzika, pesma, ali film skoro pa i da nije. A film je glavna tema bloga. Uzeo sam malo slobode i dozvolio sebi poigravanje. Valjda imam pravo da imam pravo? Da nije možda Božić još uvek sa nama? Sutra veče se dočekuje Nova godina: može biti svega. Na moju žalost i žalost ovog teksta, osim onog kratkotrajnog zadržavanja snega, mi i dalje imamo suvu zimu.

   Kad malo bolje pogledam, to je žalost i svih nas. Umalo da se zbunim, zaboravih Sneška iz naslova. Razlog različitosti ovog teksta je to što ne govorimo konkretno o igranom filmu već smo se opet uhvatili u koštac sa crtaćima. Nisam baš želeo toliko da vas silujem sa njima, želeo sam da pišem ili se setim neke prigodne porodične ili božićne pesmice, i nijedna mi nije pala na pamet. Znači, i dalje smo u Božićnoj atmosferi? Kako to da objasnim - skoro i još par trenutaka - glasi odgovor.

   Inspiraciju sam našao u kratkom animiranom filmu britanske produkcije: "Sneško Belić" (The Snowman, 1982.), koji eto traje svega 27 minuta. Naravno, moja želja je da nikad ne pišem o onome što nisam pogledao. Zato nisam ni mogao da nađem neku drugu inspiraciju jer sam se u trenutku setio vrlo malo pesmica. Ovu sam "otkrio" preko nekih drugih izvora. Večeras nam je malo drugačije. Imamo i dubstep (čita se - dabstep). Pričaćemo o njemu negde pri kraju teksta, iako se u vreme izdavanja ovog crtaća nije ni nazirao. 

   Da bude jasnije: crtać nema nikakve veze sa dubstepom, dubstep im veze sa crtaćem. U stvari makar ih nešto jako tanko povezuje. Inspiracija. Kao i mene. Kad smo kod toga, i naš crtać je urađen po slikovnici (bez teksta) Rejmonda Brigza (Raymond Briggs), izdate 1978. Prva projekcija ovog filmčića je bila 26. decembra 1982. Dakle, pričamo o kratkom, televizijskom i animiranom filmu. Divota. Rediteljka je bila Dajana Džekson (Dianne Jackson), i ne treba trošiti reči na to koliki je uspeh u trenutku doživelo ovo ostvarenje. Nominovano je i za Oskara za najbolji kratkometražni animirani film. Pa dobro, tu nije imao uspeha.

    Ako smo kod drugih tekstova u nedostatku mesta morali da uprošćavamo prepričavanje, sa ovim filmom za to nema nikakve potrebe. On nam je uprošćen sam po sebi pa bismo prepričavanjem verovatno daleko više saznali ono što se u njemu dešava. Kao i slikovnica, i crtać je bez reči, pa i bez muzike. Treba napomenuti da je tehnika animacije malo neobična jer se radilo običnim suvim ("drvenim") bojama. Simpatično u svakom slučaju. Koliko li sam puta ovo napisao? Pobeže mi misao. Imamo jednu srećnu (verovatno britansku) porodicu koja se na Badnji dan priprema za proslavu Božića dok njen najmlađi član (sin, čije ime ne znamo) odlučuje da pravi Sneška Belića. Pretpostavljamo da nije imao šta pametnije da radi.

   Da li je bajka ili nije, u svakom slučaju, mali se "napalio" na svoje delo (Sneško zaista pristojno izgleda) i ne može da zaspi a da kroz prozor ne gleda svaki čas na njega. U ponoć se dešava magija i Sneško nam tako oživi. I sad tu ono kratko, i po meni bizarno: iz ne znam kog razloga, Sneško je toliko radoznao da je mališan morao da ga vodi od sobe do sobe ne bi li mu pokazivao šta kako funkcioniše. Izlaze napolje, pa još i voze motor, odlaze do šume, uznemiravaju jadne ptice. Dobro, sad sam ja preterao. Onda dolazi ono najbitnije za sve nas: Sneško želi da poleti i ode a mali mu ne dozvoljava. Uz prve zvuke u filmu, taktove pesme koja upravo kreće, njih dvoje počinju da lete. Tad i naš crtać postaje trodimenzionalan, ili mi se čini da postaje.

    Malo je tekst nepotrebno razvučen i sad moram sve da zbrčkam u jedan pasus. Pa neka ide... To je ta naša pesmica o kojoj želimo da pričamo. Kako sam već pomenuo, meni ceo taj crtani film deluje nekako bizarno i čudno. Da li je samo do mene, nisam se raspitivao, možda mi vi možete pomoći?! Kako film, tako i pesmica ima nešto "bolesno" u sebi. Pesmica se zove (a svi ćete je se setiti, verujem) Walking in the Air, i u originalu je izvodi dečak iz nekog crkvenog hora po imenu Peter Ejti (Peter Auty). Pošto je doživela ogroman uspeh, pesmica je prepevana, i zvanično je izvodi (takođe dečak) Aled Džons (Aled Jones). E sad, valjda je verzija pesmice ovog drugog dečaka nepošteno postala poznatija jer je bila hit na svim listama singlova po Britaniji. Što nije mala stvar. Ono što je nama najviše bitno - pesma je obrađivana još mnogo, mnogo puta (prepevavanja, remiksi, različiti aranžmani).

   Da završavamo. Šta se dešava do kraja crtaća manje je važno: Sneško dečaka odvodi na skup Sneška Belića (valjda na Severni pol), pa se ujutru otapa. I valjda umire, što celom filmu dodaje na bizarnosti. Sad malo plačemo. Kako sam ja saznao za ovaj crtani film? Pomenusmo dubstep. Taj novoosmišljeni hibridni elektronski muzički pravac danas sluša veliki broj ljudi (naročito hipstera) i na žalost je postao mainstream. Ja sam ga slušao nešto malo pre toga, a u to vreme sam i čuo za jednu jako dobru obradu nekog potpuno nepoznatog lika jedne za mene tada nepoznate pesmice. Ostalo je istorija, i ostalo je napisano u tekstu iznad ovih redova. Taj tip, ili lik ili neki DJ potpisuje se pseudonimom Hereldeduke i ništa drugo pametno, osim obrade ove pesme, nema. Neka se trudi. Što se tiče jutjuba, tamo imate postavljen i ceo crtani film i obe zvanične verzije pesmice i mnoge obrade. Za vas sam odabrao onu moju omiljenu. Uživajte u dubstepu.