Odavde već polako gubim lepršavost.

    Kako sam napomenuo, sastavio sam četiri grupe u koje ću da stavljam tekstove a da ću za početak svakoj da darujem po jedan, nešto kao pelcer... Da vidim kako će to sve dalje da se razvija, raste i napreduje. Ne želim da sve bude prolaznog karaktera i da me ova uzbuđenost oko pisanja blogova napusti posle nekoliko dana. Danas mi je ovo četvrti, ne verujem da ću nastaviti u istom ritmu, ali kad već imam inspiraciju, svejedno mi je. Odlepršaće mi misli ovih dana negde drugde, ni u to ne sumnjam.

   Moram svaki tekst da započnem nekim trabunjanjem, a moje opravdanje je da ja radim kao dizel motor, polako se zahuktavam, a onda kad uhvatim ubrzanje... Pa, valjda se zna kako to ide dalje. Ovom tekstu je dovoljan pasus i po nebitnih informacija, a odavde pa na dalje planiram da pišem o onome što i jeste tema - ličnostima na filmu.

    Zamislio sam da sve ličnosti podelim na nekoliko podgrupa. Možda sam i ukrao ideju, mada sumnjam, a ionako nemam nameru da kopiram sajtove za pretragu (o čemu sam već pisao). Uglavnom, da ne bih išao u širinu, to su realne i fiktivne. Ili prave i izmišljene. Ličnosti naravno. Oduševio sam i pevazišao sebe. I tako, ne ide mi baš nešto, naravno sve je predviđeno, ionako je ovo samo nebitan uvod.

   Rasprava o tome šta je najbolja stvar u filmu se danas svela na to koji film ima bolju radnju. Naravno, ljudi koji u filmu samo čekaju i digitronom sabiraju broj eksplozija, nisu uzeti u ovo razmatranje. Dakle, ako radnja filma nije zamršena a u isto vreme jasna i lako rešiva, onda ni film nije dobar. Ako baš glume Anđelina Džoli ili Džoni Dep, onda može da se govori o istinskom ostvarenju. Kombinacija ovo dvoje glumaca se baš i nije pokazala efikasnom, uzgred da primetim.

   Šta se desilo, i da li se ikad obraćala pažnja na ljude u filmu, na glumačku izvedbu, dobro osmišljenu ličnost, rediteljski touch? Da li smo ikad znali da obraćamo pažnju na te detalje? Šta to radi reditelj, gde postavlja kamere, iz kog dela scene dolazi svetlost; da li je protagonista alkoholičar, duševno oboleo, zaljubljen; da li su glumci zvezde, poluamateri ili naturščici? Ništa od toga? Čak i da je nešto, nije dovoljno, mora da bude sve.

   Ne mogu da tvrdim kako su gledaoci filma (a to smo svi mi) potpuno zapostavili uticaj ličnosti zarad dobre radnje, ali da se zanemaruje uticaj, to svakako mogu (da potvrdim dakako). Poznati reditelj iz perioda klasičnog Holivuda (pričaću sigurno i o njemu i o klasičnom Holivudu) Hauard Hoks (Howard Hawks) je rekao da film mora da ima ili dobru radnju ili dobre likove. A ja mogu da dodam nepisano pravilo hemije i fizike da dva dobra ne idu zajedno. Da li mi to danas nemamo dobre likove ili su svi filmovi toliko obogaćeni radnjom, mislim da ne mora da se kaže, čini mi se da se zna gde je savremeni film?! Otvorio sam raspravu sa sobom koju ne mogu da kontrolišem. Makar nije dosadna.

   Završavajući tekst, da sumiram sve što sam hteo da uradim i šta planiram da napravim. U ovoj grupi ću pisati o ličnostima iz filma, njihovom uticaju na razvoj filma i filmskog jezika kao i o međusobnom uticaju. Ko tu šta radi, ko je znao bolje da odglumi šmekera, a ko nije morao da se trudi oko toga. To me podseti na dokumentarac o Šutki (predgrađe Skoplja, najveće romsko naselje na Balkanu), gde su svi šampioni i svako želi da bude prvak. Sad kad sam završio, kao da želim još nešto da dodam. Naravno, misli lepršaju, a drugi tekstovi će morati da trpe moje gubljenje u svetu pisanja. Odavde nema više.